Самоковска река

С Википедије, слободне енциклопедије

Самоковска река је најзначајнија река и једна од неоткривених бисера планине Копаоник у које се све мање речице и плаховити потоци уливају. У једном делу њене долине, испод гребена Високи налази се природни резерват. На том локалитету издвојена су три типа заједнице од посебног значаја за науку:[1]

  • заједница смрче са киселицом Piceetum abietis oxalidetosum
  • смрче са маховином Piceetum abietis myrtilletoum
  • смрче са маховином Piceetum hylocomietosum
Кањон Самоковске реке

Фауна птица заступљена је са врстама: сиви соко, сури орао, царић, мала мухарица, горска ласта, планинска црвенперка, итд. Самоковска река спушта се од самих врхова планине Копаоник до Јошаничке Бање где се улива у реку Јошаницу.

Ток ове реке, никада није цео снимљен због њене локације која се налази у подножју кањона саме реке.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Самоковска река, Копаоник

Самоковска река је једна од најлепших, најчистијих и најдивљијих река Копаоника. Такође, она има највећи и најдужи водени ток у националном парку Копаоник. Интересантно је да је река добила име још у доба Римљана који су на том месту копали руду.

Сама река је захваљујући свом стрмом паду, доста брза и јака, тако да је код копања руде ова вода сама издвајала злато и гвожђе из руде, а потом својом снагом при обради метала сама и ковала. Пошто је све сама радила по томе је и добила име „Самоковска река”.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Reka Samokovska u nemilosti MHE”. Prvi Prvi na Skali (на језику: српски). Приступљено 2021-03-24. 
  2. ^ „Samokovka reka”. www.lovekopaonik.com (на језику: српски). Приступљено 2021-03-24. 

Спољашње везe[уреди | уреди извор]