Сателит
-
- За друго значење, погледајте чланак Сателит (вишезначна одредница).
Сателит је небеско тело које кружи око другог небеског тела знатно веће масе. Сателит може бити природни и вештачки. Природни сателити природна небеска тела и најчешће круже око планета. Земљин природни сателит је Месец. Вештачки сателити су тела вештачког порекла, које је човек лансирао у васиону и која најчешће орбитирају око планете Земље.
Садржај |
[уреди] Вештачки сателити
 |
За више информација погледајте чланак Вештачки сателит |
Вештачки сателити око Земље углавном служе за телекомуникацију, а и војне сврхе, метеорологију и генерално за опажање и снимање промена на Земљи (за шта се користи термин даљинска детекција (енгл. Remote sensing)). Први вештачки сателит је Спутњик, а тренутно око Земље орбитира више од 5000 који функционишу и још толико тела људског порекла која немају никакву функцију (стари сателити, разни делови ракета и остали свемирски отпад). Постоје вештачки сателити који су у орбити око Сунца, или других планета, а чак постоје сателити који напуштају Сунчев систем и одлазе у међузвездани простор.
[уреди] Природни сателити
|
За више информација погледајте чланак Природни сателит |
Под природним сателитом природни објекат који ротира око планете (мада не искључиво само око планете). У посебним случајевима, када оба ротирајућа објекта испуњавају услове Међународне Астрономске Уније да буду планете, може се говорити о систему сестринских (двојних) планета. Ипак, чак и у том случају, једној од њих (оној по величини и маси мањој од друге) биће додељен статус сателита. Ипак, под сателитом не подразумевамо само и искључиво објекте који ротирају око планета. Године 1993., у појасу астероида је пронађен двојни астероид, који се састоји од два сегмента који ротирају један око другог. То је 234 Ида око које ротира Дактил. Ово представља доказ да постоје и астероиди који имају сателите. Патуљаста планета Плутон има чак 3 сателита, а и још неке патуљасте планете имају сателите.
[уреди] Сателити Сунчевог система
У Сунчевом систему постоји 165 сателита око планета (саптембар 2008.). Планете без пратилаца су Меркур и Венера. После њих долази Земља са својим јединим сателитом Месецом, затим Марс са два пратиоца, Фобосом и Деимосом. Потом планете гасовити џинови имају велики број сателита: Јупитер са 63 сателита, Сатурн са 60 пратилаца, Уран их има 27, а Нептун је са 13 месеца.
Готови сви сателити имају правилне, тј. синхронизоване орбите, што значи да је једна страна месеца увек окренута планети око које кружи. Постоје, међутим, неки изузеци, као што су Хиперион и Фиби, Сатурнови сателити, који имају хаотичну ротацију, углавном због спољашњих утицаја. Сама Фиби није чак ни у чврстом стиску Сатурна, јер се налази на превеликој удаљености.
Највећи сателити у Сунчевом систему су Јупитеров Ганимед и Сатурнов Титан. Прате их Калисто, који је такође Јупитеров пратилац, затим Земљин Месец у класи са Иоом и Европом, затим Тритон, Харон и Енцелад, Хиперион, Фиби, Пандора, Тарвос, Критни...
[уреди] Настанак
О постанку природних сателита постоји више теорија од којих су најважније три. Ниједна од њих не побија претходну, и све три су, изгледа, тачне. Само зависи који сателит има какву прошлост, и како је доспео у орбиту планете. Прва каже да су сами настали од исте материје небуле од које су настале и планете. Већа небеска тела су их, потом, ухватила у своје гравитационо поље. По другој, сударом већ формираних небеских тела настала су мања, која су опет касније ухваћена у неко гравитационо поље. По трећој теорији, неки сателити су астероиди заробљени у орбити неке планете.
