Сесалачка пећина
Сесалачка пећина се налази у југо источном делу Србије, у селу Сесалац недалеко од Сокобање.
Туризам[уреди | уреди извор]
Улаз у пећину је велик, ходници су осветљени у дужини од 200 m, проходни 570 m. Поседује травертинске каде, сталактите и сталагмите. У једном делу пећине се појављује река понорница Зарвина, тунелима се може стићи до језгра пећине. Простор око пећине је уређен за излетовање, клупама са наткровницама, местом за роштиљање, извором пијаће воде и прилазним стазама.
Поступак заштите[уреди | уреди извор]
Покренут је поступак заштите природног подручја треће категорије као споменика природе "Сесаличка пећина".[1] Пећина поседује геодиверзитетска и биодиверзитетска обележја, вредности од научног, естетског, културног и образовног значаја. Заштита се обавља на основу студиј Завода за заштиту природе Србије, који је предложио да управљање Спомеником природе "Сесалчка пећина" буде поверено Туристичкој организацији Сокобање.
Животињски свет[уреди | уреди извор]
Сесалачка пећина је позната као станиште великог броја Слепих мишева, 2015. године спроведена су истраживања током којих је идентификовано присуство следећих врста: европски велики вечерњак, јужни велики вечерњак, дугопрси вечерњак, европски дугокрилаш, мали потковичар и средоземни потковичар. У близини пећине је поток са пијаћом водом који је уређен за припаднике ове врсте.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Zavod za za zaštitu prirode Srbije” (на језику: српски). Приступљено 2022-12-21.
- ^ „Slepi miševi Sesalačke pećine”. Sokobanjsko Ekološko Društvo (на језику: српски). Приступљено 2022-12-21.
Литература[уреди | уреди извор]
- Петровић, Јован (1976). Јаме и пећине СР Србије. Београд: Војноиздавачки завод. COBISS.SR 1024039040.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Завода за заштиту природе Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (21. децембар 2022)
- Званични сајт Сокобање
