Сигма (слово)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Sigma uc lc.svg
Грчки алфабет
Αα Алфа Νν Ни
Ββ Бета Ξξ Кси
Γγ Гама Οο Омикрон
Δδ Делта Ππ Пи
Εε Епсилон Ρρ Ро
Ζζ Зета Σσς Сигма
Ηη Ета Ττ Тау
Θθ Тета Υυ Ипсилон
Ιι Јота Φφ Фи
Κκ Капа Χχ Хи
Λλ Ламбда Ψψ Пси
Μμ Ми Ωω Омега
Друга слова
Ϝ ϝ Дигама Ϛϛ Стигма
Ͱͱ Хета Ϻϻ Сан
Ϙϙ Копа Ϡϡ Сампи
Грчки дијакритички знакови
Сигма луната у Гетсеманском врту у Јерусалиму

Сигма (велико Σ, мало σ и ς, грч. σίγμα) 18. је слово модерног грчког алфабета. У грчком нумеричком систему има вредност 200. настало је од феничанске графеме шин (Phoenician sin.svg), а од њега су даље настала латинично слово S и ћириличко С.

Слово сигма је једино слово грчког писма за чије означавање се користе три знака, односно две варијанте малог слова. Облик σ се користи у средини или на почетку речи, док се облик ς користи искључиво на крају речи (под услов да је реч писана малим словима) као у примеру Ὀδυσσεύς.

У српском језику слово сигма се транскрибује као с (σαπούνι [сапуни] - сапун). Као дифтонг τσ - изговара се као Ц (τσιγαρο [цигаро] - цигарета);

У древним списима из хеленистичког периода (из 4. и 3. века пре нове ере), велико слово Σ се често писало у једноставнијем облику С (sigma lunata), и то је био стандард све до краја средњег века. Тај облик се и данас користи углавном у црквеној калиграфији и на модерним верзијама класичних текстова.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]