Ћирилица

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ово је чланак о ћириличном писму уопште. За више информација о српској ћирилици види чланак Српска ћирилица.

Ћирилица је писмо које користи шест словенских језика (белоруски, бугарски, македонски, руски, српски и украјински), као и већи број других језика бившег Совјетског Савеза, Азије и источне Европе.

Ознака савремене ћирилице према ISO 15924 је Cyrl 220, а њене старословенске варијанте Cyrs 221.

[уреди] Табела ћириличких слова

[уреди] Језици који користе ћирилицу

Територије на којима се користи ћирилица. Тамна боја означава територије где је то главно писмо. Светла боја означава територије где се ћирилица користи уз друга писма.

Следећи језици користе или су користили ћирилицу:

• индоевропски језици
  • словенски језици
    • руски
    • украјински
    • белоруски
    • бошњачки (који уз ћирилицу равноправно користи и латиницу^{[тражи се извор од 11. 2009.]})
    • српски (који уз ћирилицу равноправно користи и латиницу)
    • македонски
    • бугарски
  • индо-ирански језици
    • осетски
    • таџички
  • романски језици
    • румунски (до 19. века а у Молдавији између 1940 и 1989 (види молдавски))
  • остали индоевропски језици
    • ромски (у Србији и земљама бившег СССР)
    • курдски (код Курда који живе у земљама бившег Совјетског Савеза)

• алтајски језици
  • турански језици
    • азеријски (1939-1991)
    • татарски
    • туркменски (1940-1994)
    • узбечки (1940-1998, од 1998 који уз ћирилицу користи и латиницу)
    • киргишки
    • казашки и гангушки (од 1957)
  • угро-фински језици
    • удмуртски
    • килдински саамијски
    • мордвински
  • остали, махом алтајски језици
    • абаски
    • абхаски
    • адиџеји
    • ајсорски
    • алтајски
    • аварски
    • балкарски
    • башкирски
    • бурјатски
    • чеченски
    • чувашки
    • чукчијски
    • даргваски
    • дунгански
    • евенкски
    • кабардијански
    • калмички
    • карачејски
    • каракалпачки
    • карелијански
    • какаски
    • кантски
    • комијски
    • корјачки
    • кумички
    • лачки
    • лезгијански
    • мансијански
    • маријски
    • монголски
    • нанајски
    • ненецки
    • ногајски
    • оријатски
    • селкупски
    • табасарански
    • татски
    • тувански
    • удекански (удегански) и јакутски језици)

• вештачки језици
  • словио
  • нова лингва франка

[уреди] Ћириличко писмо за Русе

Главница писма настала je из ране ћирилице, која је била дериват глагољице и грчког уставног писма унцијале. За највероватније састављаче ћирилице узимају се Климент Охридски или Константин Преславски, али то питање до данас није коначно решено. Највећи број слова потиче из грчког писма, док неки знакови представљају мање или више упрошћене облике глагољских слова. Ћирилица је добила име по млађем од два брата, словенска просветитеља, Ћирилу, за кога се обично претпоставља да је саставио глагољицу.

[уреди] Коришћење у различитим језицима

(Гласови су означени коришћењем Сампе и представљају само апроксимативне вредности.)

Док главница језика који се користе ћирилицом имају фонемску ортографију, постоје и изузеци, углавном у руском: ЕГО (значи њега), а изговара се као /jevO/ уместо /jegO/.

Имајте на уму да срицање имена варира, посебно кад су у питању транскрипције/транслитерације Y/J/I, GH/G/H и ZH/J.

[уреди] Словенски језици

[уреди] Руски

За више информација погледајте руски језик

Напомене везане за тврди и меки знак

1. ^ Када се јотовани самогласник (самогласник који почиће са /j/) нађе иза сугласника, сугласник бива палатализован (/j/ се меша са сугласником) а /j/ неће бити изговорено. Тврди знак означава да се то не треба десити, док ће се /j/ појавити испред самогласника. Меки знак означава да се сугласник палатализује али да ће се /j/ испред самогласника чути. Меки знак на крају речи означава да се сугласник пред њим палатализује. Примери: та - ta; тя - t^ja; тья - t^jja; тъя - tja; т - t; ть - t^j.
2. У ортографији пре реформе правописа руског језика, у староруском језику, као и у црквенословенском ови се знакови зову „јеровима“ (дебелим и танким). Историјски, „тврди и меки знаци“ узимају место данас непостојећих муклих гласова задњег и предњег реда. (У српском језику су се ти гласови прво уједначили у мукли глас средњег реда, а у тзв. „јакој позицији“ дали непостојано а. Данас тај средњег реда постоји у бугарском. Погледајте напомене за бугарски језик.)

Историјска слова

Пре 1918. постојало је још четири слова у употреби: Іі (замењено са Ии), Ѳѳ (Фита „фита“ или „тита“ или „тета“, замењена са Фф), Ѣѣ (Ять „јат“, замењено са Ее), и Ѵѵ (ижица „ижица“, замењено са Ии).

[уреди] Украјински

За више информација погледајте украјински језик

Као у руском са изузецима:

• Г је звучан струјни сугласник и зове се „Ге“. Између Ге и Де налази се Гје (Ґ, ґ) и изговара се као умекшано /g/. (Ово слово није било званично коришћено у Совјетском Савезу, па се не налази у многим ћириличким фонтовима.)
• Је се изговара као /E/ и зове се „Е“. Јо не постоји. Између Е и Же постоји слово Је (Є, є) које се изговара као /jE/ и које изгледа као обрнуто руско слово Э. Руско слово Э не постоји.
• И се изговара као /1/ и зове се „Y“ (тврдо И). Кратко И се зове „јот“. Између Y и кратког Y постоји слово И (І, і) и изговара се као /i/ а изгледа као латиничко слово I и слово Ји (Ї, ї) и изговара се као /ji/ а изгледа као латиничко слово I са дијарезом (две идентичне тачке изнад слова као код руског слова Јо).
• Јери не постоји.
• Тврди знак се не користи; уместо њега се у тој потреби користи апостроф.
• Шћа се изговара као два посебних гласа, ш и ч

[уреди] Белоруски

За више информација погледајте белоруски језик

Као руски осим:

• И изгледа као латиничко слово I (І, і). (Али, кратко И изгледа као у руском!)
• Између У и Еф постоји слово кратко У (Ў, ў), које изгледа као У (У) са акцентом брев и изговором /w/ као у енглеским дифтонзима у „now“ и „low“.
• Шћа не постоји.
• Тврди знак се не користи; уместо њега се у тој потреби користи апостроф.
• Г представља звучан струјни сугласник. Има Ґґ.
• „Дз“ као „Ђ“, „Дж“ као „Џ“.

[уреди] Бугарски

За више информација погледајте бугарски језик

Као руски осим:

• Је се изговара као /E/ и зове се „E“.
• Јо не постоји.
• Руско слово Е не постоји.
• Шћа се изговара као /St/ и зове се „Штъ“.
• Тврди знак се користи за полугласник, /ə/ (Ъ).
• Јери не постоји.

[уреди] Српски језик

За више информација погледајте српски језик

Као руски осим:

• Изговор српске азбуке је другачији од изговора руске. Сугласници се изговарају само коришћењем полугласника као помоћи.
• Је се изговара као /E/ и зове се „Е“. Јо не постоји. Руско слово Е не постоји.
• Између Д и Е постоји слово Ђ (Ђ, ђ), које се изговара као /d^j/ и изгледа као Ћерв, само што има закривљење на десној ножици.
• Кратко И не постоји. Између И и Ка налази се слово Ј (Ј, ј) и изговара као /j/, а изгледа као латиничко слово Ј.
• Између Л и М је слово Љ (Љ, љ) које се изговара као /l^j/ и изгледа као Л са прилепљеним меким знаком са десне стране.
• Између Н и О је слово Њ (Њ, њ) које се изговара као /n^j/ и изгледа као Н са прилепљеним меким знаком са десне стране.
• Између Т и У налази се слово Ђерв (Ћ, ћ) које се изговара као /t^j/ и изгледа као мало латиничко слово H са цртицом у горњем делу леве усправне линије.
• Између Ч и Ш налази се слово Џ (Џ, џ) које се изговара као /dZ/ и које личи на Ц само са цртицом помереном на средину доње водоравне линије.
• Ш је последње слово; остало не постоји.

[уреди] Македонски

За више информација погледајте македонски језик

Као у српском осим:

• Између З и И се налази слово Ѕѕ које се изговара као /ʣ/ а исто је као латиничко слово S.
• Ђ се мења Ѓѓ а изговара се као /ɟ/ и изгледа као Г са акутом.
• Ђерв се мења са Ќќ а изговара се као /c/ и изгледа као К са акутом.

[уреди] Несловенски језици

Ове азбуке су махом настале на основу руске, али са поприличним разликама, поготову кад су у питању кавкаски језици. У централној Азији коришћење ћирилице је постало често предмет политичких спорова по распаду Совјетског Савеза јер подсећа на совјетску власт. Одређени број језика је уместо ћирилице почео да користи друга писма.

[уреди] Казахски

За више информација погледајте казахски језик

Симболи у загради су искључиво за двосмерно пресловљавање (транслитерацију).

[уреди] Ћирилица у Уникоду

У Уникоду ћирилички блок се простире између од U+0400 до U+052F. Знаци између позиције U+0400 и U+045F су у основи знаци из кодног распореда ISO 8859-5 померени нагоре за 864 позиција. Знакови у опсегу између U+0460 и U+0489 су историјски и не користе се у савременим језицима. Знакови у простору од U+048A и U+052F су додатни знаци за различите несловенске ћириличке азбуке.

Уникод не укључује акцентована ћириличка слова, али се могу добити комбиновањем са различитим дијакритичким знацима. Тако се додавањам U+0301 ("комбинујући акут") после слова које се жели акцентовати добија акцентовано слово (тј. ы́ э́ ю́ я́). Неки језици (као што је савремени црквенословенски језик) још увек нису у потпуности подржани.

[уреди] Види још

• ћирилизација
• јотовање
• лажна ћирилица

[уреди] Спољашње везе

• Ћириличко писмо на omniglot.com
• Уникодова страна „Cyrillic“ (PDF)
• Уникодова страна „Cyrillic Supplement“ (PDF)
• Подаци о ћириличкој транслитерацији и ћириличким рукописима
• Генератор за руски типографски пуњач текста