Ћирилица

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ово је чланак о ћириличном писму уопште. За више информација о ћирилици коју користи српски језик види чланак српска ћирилица.

Ћирилица

Врста

Алфабет

Говорни језици

Сви источни и део јужних словенских језика, такође готово сви језици у бившем Совјетском Савезу као и монглоски језик

Временски период

најстарије варијанте постоје око 940.

Породица

Феничански алфабет
 → Грчки алфабет
  → Глагољица
   → Старословенска ћирилица
    → Ћирилица

Сестре

Латиница
Коптски алфабет
Јерменски алфабет

Уникодни домашај

U+0400 до U+04FF
U+0500 до U+052F
U+2DE0 до U+2DFF
U+A640 до U+A69F

ИСО 15924

Cyrl

Romanian-kirilitza-tatal-nostru.jpg

Ћирилица је писмо које користи седам словенских језика (белоруски, бугарски, македонски, руски, српски, украјински и де јуре бошњачки), као и већи број других језика бившег Совјетског Савеза, Азије и источне Европе. Дунгани, исламизирани Кинези из Казахстана, који говоре једним дијалектом мандаринског кинеског, такође користе ћирилицу као стандардни писани систем. Дунгански дијалект је једини из кинеске групе језика који не користи кинеске карактере и једини језик синотибетске породице који користи ћирилицу као стандардни писани систем.

Ознака савремене ћирилице према ISO 15924 је Cyrl 220, а њене старословенске варијанте Cyrs 221.

Слова Ћирилице
Слова словенских језика
А Б В Г Ґ Д Ђ
Ѓ Е Ѐ Ё Є Ж З
Ѕ И Ѝ І Ї Й Ј
К Л Љ М Н Њ О
П Р С Т Ћ Ќ У
Ў Ф Х Ц Ч Џ Ш
Щ Ъ Ы Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Ԁ Ԃ Ӗ Ӂ
Җ Ӝ Җ Ԅ Ӟ Ԑ Ӡ
Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ Қ Ӄ Ҡ
Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ Ӆ Ԓ Ԡ
Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ Ң Ӈ Ҥ
Ԣ Ԋ Ӧ Ө Ӫ Ҩ Ԥ
Ҧ Ҏ Ԗ Ҫ Ԍ Ҭ Ԏ
Ӯ Ӱ Ӳ Ү Ұ Ҳ Ӽ
Ӿ Һ Ԧ Ҵ Ҷ Ӵ Ӌ
Ҹ Ҽ Ҿ Ӹ Ҍ Ӭ
Ԙ Ԝ Ӏ
Историјска слова
Ҁ Ѻ Ѹ Ѡ Ѿ Ѣ
Ѥ Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ
Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи Ћирилице
Сва слова Ћирилице

Језици који користе ћирилицу[уреди]

уреди
Историја писма

Египатски хијероглифи 32. век пне.
Прото-синајско писмо 19. век пне.

Грузијско 5. век пне.
Јерменско 405.
Оркон 6. век
Огам 6. век
Територије на којима се користи ћирилица. Тамна боја означава територије где је то главно писмо. Светла боја означава територије где се ћирилица користи уз друга писма.

Следећи језици користе или су користили ћирилицу:

Ћириличко писмо за Русе[уреди]

Главница писма настала је из ране ћирилице, која је била дериват глагољице и грчког уставног писма унцијале. За највероватније састављаче ћирилице узимају се Климент Охридски или Константин Преславски, али то питање до данас није коначно решено. Највећи број слова потиче из грчког писма, док неки знакови представљају мање или више упрошћене облике глагољских слова. Ћирилица је добила име по млађем од два брата, словенска просветитеља, Ћирилу, за кога се обично претпоставља да је саставио глагољицу.

А Б В Г Д Е Ё Ж З И Й
К Л М Н О П Р С Т У Ф
Х Ц Ч Ш Щ Ъ Ы Ь Э Ю Я

Коришћење у различитим језицима[уреди]

(Гласови су означени коришћењем Сампе и представљају само апроксимативне вредности.)

Док главница језика који се користе ћирилицом имају фонемску ортографију, постоје и изузеци, углавном у руском: ЕГО (значи њега), а изговара се као /jɪˈvo/ уместо /je'go/.

Срицање имена варира, посебно кад су у питању транскрипције/транслитерације Y/J/I, GH/G/H и ZH/J.

Словенски језици[уреди]

Руски[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак руски језик
велико  мало  назив  глас  ISO 9:1995 транслитерација
А а А /a/ a
Б б Бе /b/ b
В в Ве /v/ v
Г г Ге /g/ g
Д д Де /d/ d
Е е Је /je/ e
Ё ё Јо /jo/ ё
Ж ж Же /ʐ/ ž
З з Зе /z/ z
И и И /i/ i
Й й кратко И /j/ j
К к Ка /k/ k
Л л Ел /l/ l
М м Ем /m/ m
Н н Ен /n/ n
О о О /o/ o
П п Пе /p/ p
Р р Ер /r/ r
С с Ес /s/ s
Т т Те /t/ t
У у У /u/ u
Ф ф Еф /f/ f
Х х Ха /x/ h
Ц ц Це /ts/ c
Ч ч Че /tɕ/ č
Ш ш Ша /ʂ/ š
Щ щ Шча /ɕɕ/ или /ɕtɕ/ ŝ
Ъ ъ тврди знак без палатализације[1] "
Ы ы Јери /ɨ/ y
Ь ь меки знак /ʲ/ -- палатализација [2] '
Э э Е /e/ è
Ю ю Ју /ju/ û
Я я Ја /ja/ â
Напомене везане за тврди и меки знак
  1. ^ Када се јотовани самогласник (самогласник који почиње са /j/) нађе иза сугласника, сугласник бива палатализован (/j/ се меша са сугласником) а /j/ неће бити изговорено. Тврди знак означава да се то не треба десити, док ће се /j/ појавити испред самогласника. Меки знак означава да се сугласник палатализује али да ће се /j/ испред самогласника чути. Меки знак на крају речи означава да се сугласник пред њим палатализује. Примери: та - ta; тя - tja; тья - tjja; тъя - tja; т - t; ть - tj.
  2. У ортографији пре реформе правописа руског језика, у староруском језику, као и у црквенословенском ови се знакови зову „јеровима“ (дебелим и танким). Историјски, „тврди и меки знаци“ узимају место данас непостојећих муклих гласова задњег и предњег реда. (У српском језику су се ти гласови прво уједначили у мукли глас средњег реда, а у тзв. „јакој позицији“ дали непостојано а. Данас тај средњег реда постоји у бугарском. Погледајте напомене за бугарски језик.)
Историјска слова

Пре 1918. постојало је још четири слова у употреби: Іі (замењено са Ии), Ѳѳ (Фита „фита“ или „тита“ или „тета“, замењена са Фф), Ѣѣ (Ять „јат“, замењено са Ее), и Ѵѵ (ижица „ижица“, замењено са Ии).

Украјински[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак украјински језик

Као у руском са изузецима:

  • Г је звучан струјни сугласник и зове се „Ге“. Изговара се приближно као Х, али не исто /ɦ/. Између Ге и Де налази се Гје (Ґ, ґ) и изговара се као /g/. (Ово слово није било званично коришћено у Совјетском Савезу, па се не налази у многим ћириличким фонтовима.)
  • Је се изговара као /e/ и зове се „Е“. Јо не постоји. Између Е и Же постоји слово Је (Є, є) које се изговара као /je/ и које изгледа као обрнуто руско слово Э. Руско слово Э не постоји.
  • И се изговара као /ɪ/ и зове се „Y“ (тврдо И). Кратко И се зове „јот“. Између Y и кратког Y постоји слово И (І, і) и изговара се као /i/ а изгледа као латиничко слово I и слово Ји (Ї, ї) и изговара се као /ji/ а изгледа као латиничко слово I са дијарезом (две идентичне тачке изнад слова као код руског слова Јо).
  • Јери не постоји.
  • Тврди знак се не користи; уместо њега се у тој потреби користи апостроф.
  • Шча се изговара као два посебних гласа, ш и ч

Белоруски[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак белоруски језик

Као руски осим:

  • И изгледа као латиничко слово I (І, і). (Али, кратко И изгледа као у руском)
  • Између У и Еф постоји слово кратко У (Ў, ў), које изгледа као У (У) са акцентом брев и изговором /w/ као у енглеским дифтонзима у „now“ и „low“.
  • Шча не постоји.
  • Тврди знак се не користи; уместо њега се у тој потреби користи апостроф.
  • Г представља звучан струјни сугласник. Изговара се као слабије г /ɣ/. Има Ґґ.
  • „Дз“ као „Дз“, „Дж“ као „Џ“.

Бугарски[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак бугарски језик

Као руски осим:

  • Је се изговара као /E/ и зове се „E“.
  • Јо не постоји.
  • Руско слово Е не постоји.
  • Шча се изговара као ШТ /ʃt/ и зове се „Штъ“.
  • Тврди знак се користи за полугласник, /ə/ (Ъ).
  • Јери не постоји.

Српски језик[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак српски језик

Као руски осим:

  • Изговор српске азбуке је другачији од изговора руске. Сугласници се изговарају само коришћењем полугласника као помоћи.
  • Је се изговара као /E/ и зове се „Е“. Јо не постоји. Руско слово Е не постоји.
  • Између Д и Е постоји слово Ђ (Ђ, ђ), које се изговара као /dʑ/ и изгледа као Ћ, само што има закривљење на десној ножици.
  • Кратко И не постоји. Између И и К налази се слово Ј (Ј, ј) и изговара као /j/, а изгледа као латиничко слово Ј.
  • Између Л и М је слово Љ (Љ, љ) које се изговара као /ʎ/ и изгледа као Л са прилепљеним меким знаком са десне стране.
  • Између Н и О је слово Њ (Њ, њ) које се изговара као /ɲ/ и изгледа као Н са прилепљеним меким знаком са десне стране.
  • Између Т и У налази се слово Ћ (Ћ, ћ) које се изговара као /tɕ/ и изгледа као мало латиничко слово H са цртицом у горњем делу леве усправне линије.
  • Између Ч и Ш налази се слово Џ (Џ, џ) које се изговара као /dʒ/ и које личи на Ц само са цртицом помереном на средину доње водоравне линије.
  • Ш је последње слово; остало не постоји.

Македонски[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак македонски језик

Као у српском осим:

  • Између З и И се налази слово Ѕѕ које се изговара као /ʣ/ а исто је као латиничко слово S.
  • Ђ се мења Ѓѓ а изговара се као /ɟ/ и изгледа као Г са акутом.
  • Ћ се мења са Ќќ а изговара се као /c/ и изгледа као К са акутом.

Несловенски језици[уреди]

Ове азбуке су махом настале на основу руске, али са поприличним разликама, поготову кад су у питању кавкаски језици. У централној Азији коришћење ћирилице је постало често предмет политичких спорова по распаду Совјетског Савеза јер подсећа на совјетску власт. Одређени број језика је уместо ћирилице почео да користи друга писма.

Казашки[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак казашки језик
ћирилица кајдарска латиничка транслитерација
Әә Ää
Ғғ Ğğ
Ёё Yo yo
Йй Yy
Ққ Qq
Ңң Ññ
Өө Öö
Ұұ Uu
Үү Üü
Щщ Şş şş
Ъъ (ʺ)
Ыы
İi İi
Ьь  ??
Ээ Ee (Éé)
Юю Yu yu
Яя Ya ya

Симболи у загради су искључиво за двосмерно пресловљавање (транслитерацију).

Ћирилица у Уникоду[уреди]

У Уникоду ћирилични блок се простире између од U+0400 до U+052F. Знаци између позиције U+0400 и U+045F су у основи знаци из кодног распореда ISO 8859-5 померени нагоре за 864 позиција. Знакови у опсегу између U+0460 и U+0489 су историјски и не користе се у савременим језицима. Знакови у простору од U+048A и U+052F су додатни знаци за различите несловенске ћириличке азбуке.

Уникод не укључује акцентована ћирилична слова, али се могу добити комбиновањем са различитим дијакритичким знацима. Тако се додавањам U+0301 („комбинујући акут“) после слова које се жели акцентовати добија акцентовано слово (тј. ы́ э́ ю́ я́). Неки језици (као што је савремени црквенословенски језик) још увек нису у потпуности подржани.

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F
400 Ѐ Ё Ђ Ѓ Є Ѕ І Ї Ј Љ Њ Ћ Ќ Ѝ Ў Џ
410 А Б В Г Д Е Ж З И Й К Л М Н О П
420 Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш Щ Ъ Ы Ь Э Ю Я
430 а б в г д е ж з и й к л м н о п
440 р с т у ф х ц ч ш щ ъ ы ь э ю я
450 ѐ ё ђ ѓ є ѕ і ї ј љ њ ћ ќ ѝ ў џ
460 Ѡ ѡ Ѣ ѣ Ѥ ѥ Ѧ ѧ Ѩ ѩ Ѫ ѫ Ѭ ѭ Ѯ ѯ
470 Ѱ ѱ Ѳ ѳ Ѵ ѵ Ѷ ѷ Ѹ ѹ Ѻ ѻ Ѽ ѽ Ѿ ѿ
480 Ҁ ҁ ҂ ҃ ҄ ҅ ҆ ҇ ҈ ҉ Ҋ ҋ Ҍ ҍ Ҏ ҏ
490 Ґ ґ Ғ ғ Ҕ ҕ Җ җ Ҙ ҙ Қ қ Ҝ ҝ Ҟ ҟ
4A0 Ҡ ҡ Ң ң Ҥ ҥ Ҧ ҧ Ҩ ҩ Ҫ ҫ Ҭ ҭ Ү ү
4B0 Ұ ұ Ҳ ҳ Ҵ ҵ Ҷ ҷ Ҹ ҹ Һ һ Ҽ ҽ Ҿ ҿ
4C0 Ӏ Ӂ ӂ Ӄ ӄ Ӆ ӆ Ӈ ӈ Ӊ ӊ Ӌ ӌ Ӎ ӎ ӏ
4D0 Ӑ ӑ Ӓ ӓ Ӕ ӕ Ӗ ӗ Ә ә Ӛ ӛ Ӝ ӝ Ӟ ӟ
4E0 Ӡ ӡ Ӣ ӣ Ӥ ӥ Ӧ ӧ Ө ө Ӫ ӫ Ӭ ӭ Ӯ ӯ
4F0 Ӱ ӱ Ӳ ӳ Ӵ ӵ Ӷ ӷ Ӹ ӹ Ӻ ӻ Ӽ ӽ Ӿ ӿ
500 Ԁ ԁ Ԃ ԃ Ԅ ԅ Ԇ ԇ Ԉ ԉ Ԋ ԋ Ԍ ԍ Ԏ ԏ
510 Ԑ ԑ Ԓ ԓ Ԕ ԕ Ԗ ԗ Ԙ ԙ Ԛ ԛ Ԝ ԝ Ԟ ԟ
520 Ԡ ԡ Ԣ ԣ Ԥ ԥ Ԧ ԧ Ԩ ԩ Ԫ ԫ Ԭ ԭ Ԯ ԯ

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]