Станимир Јаћимовић
| Станимир Јаћимовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Место рођења | Пухово, Краљевина Србија |
| Место смрти | Пухово, СФР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Клесарство |
| Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Станимир Јаћимовић (?−?) био је драгачевски каменорезац из села Пухово. Један је од последњих мајстора који су ручно клесали камен. Активан половином 20. века.[1]
Добар мајстор-занатлија. Споменике израђивао широм доњег Драгачева, Самаили код Краљева и селима између планине Јелице и Западне Мораве.[2]
У надгробнике и крајпуташе од пуховског пешчара, урезивао крстове и хришћанске симболе и лозу са голубовима који зобљу грожђе. Преминулим занатлијама приказивао је оруђа за рад и производе, земљоделцима и домаћицама алате и предмете који одређују њихов иметак и друштвени положај.[1]
Епитафи[уреди | уреди извор]
Крајпуташ Александру Тричковићу (†1915) (Марковица)
- Овај спомен
- нашег доброг брата пок.
- АЛЕКСАНДРА ТРИЧКОВИЋА
- родом из Прокупља
- Сре[з] Прокупачки
- Округ топлички
- Бившег војника I чете
- 2 Батаљона 2 пук кадровачки.
- Поживио 21. год.
- Учествовао у рату 14 и 15. г.
- са Швабама немцима и бугарима
- борећи се за своју добру отаџбину
- и слава му.
- Спомен му подиже брат Бошко
- писо Станимир јаћимовић[3]
Споменик Вилиману Миливојевићу (†1951) (Дучаловићи, Пауновића гробље)
- Под овим спомеником почива тело
- часног и поштеног грђанина
- пок[ојног] и никад не прежаљеног
- ВИЛИМАНА Миливојевића
- земљорадника из Дучаловића
- Поживи 80 год.
- а испусти своју душу
- 15 јула 1951. год.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подигоше
- његови унуци Славко Светомир
- снахе Милена и Радмила
- праунуци Радован Зоран
- и Миломирка и Зорка.
- Писа: Станимир јаћимовић
- из Пухова.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 51—52.
- ^ Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ а б Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
Литература[уреди | уреди извор]
- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.