Стјепан Држислав
| Стјепан Држислав | |
|---|---|
 Плетер са натписом Стјепана Држислава | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Стјепан Држислав Трпимировић |
| Датум смрти | 997. |
| Место смрти | Краљевина Хрватска |
| Гроб | црква Светог Стефана у Солину |
| Породица | |
| Потомство | Светослав Суроња, Крешимир III, Гојислав |
| Родитељи | Михаило Крешимир II Јелена Славна |
| Династија | Трпимировићи |
| краљ Хрватске | |
| Период | 969—997. |
| Претходник | Михаило Крешимир II |
| Наследник | Светослав Суроња |
Стјепан Држислав (лат. Dirzislaus[1]; умро 997) је био хрватски краљ из династије Трпимировића. Владао је од 969. до 997. године[2]. Његова владавина представља једну од најдужих владавина у хрватској историји.
Биографија[уреди | уреди извор]
Стјепан Држислав је био син Михаила Крешимира II и његове супруге, Јелене Славне. У време смрти свога оца, Стјепан је био малолетан те је од 969. године до своје смрти, 8. октобра 976. године, као регент Хрватске деловала његова мајка, Јелена. Стјепан је подржавао византијског цара Василија II у његовој борби против цара Самуила (устанак комитопула). Самуило је напао земљу Стјепана и освојио територије између реке Дрине и Босне. Самуило је Држиславу слао и посланике који су преговарали о склапању мира и савеза против Византије. Стјепан их је примио у Клису. Према речима сплитског надбискупа Мартина, Стјепан је 994. године прикупио новац за изградњу цркве Светог Михаила у Солину[3]. Византијски цар га је наградио титулом епарха Далмације што му је дало формалну власт над темом Далмацијом. Од стране архиепископа, Стјепан је 988. године крунисан за краља у Сплиту[4]. Стјепан је повратио територије у Далмацији које је од Византије изгубио краљ Трпимир II. Далмација је тада обухватала градове Крк, Осор, Раб, Задар, Трогир и Сплит.
Млетачки дужд Пјетро II Орсеоло престао је 996. године да плаћа порез хрватском краљу што је довело до обнове непријатељстава. Стјепан је, заједно са српским племеном Неретљана, обновио и поморске сукобе са млетачким бродовима. На мору није имао успеха. Дужд је одбио његове захтеве за исплату пореза те је рат настављен. Држислав је умро убрзо након тога. Непосредно пред смрт именовао је свог најстаријег сина Светослава за војводу и савладара. Светослав је по Држиславовој жељи требало да наследи престо. Сем Светослава, Стјепан је имао још двојицу синова: Крешимира и Гојислава. Сва тројица су испољила претензије за хрватском круном након очеве смрти.
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| 2. Михаило Крешимир II | ||||||||||||||||
| 1. Стјепан Држислав | ||||||||||||||||
| 3. Јелена Славна | ||||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Kukuljević-Sakcinski, Ivan, ed. (1874). Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae. 1. Društvo za jugoslavensku povjestnicu i starine. стр. 230.
- ^ Goldstein: Hrvatska povijest; Kolekcija knjiga POVIJEST Jutarnjeg lista, svezak 21
- ^ Rački: Documenta. стр. 23., 24.
- ^ Thomas the Archdeacon: Historia Salonitana, caput 13.
Литература[уреди | уреди извор]
- Fine, John V. A. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
