Списак хрватских владара

Из Википедије, слободне енциклопедије

Дат је списак хрватских владара који су имали власт над подручјем данашње Републике Хрватске и дијелова сусједних држава, почевши од досељења Хрвата на данашње просторе до данас.

Рана хрватска средњовјековна држава[уреди]

Настанак хрватске државе се због недостатка историјских извора може пратити тек од краја 8. и почетка 9. века. Ширењем франачке власти поткрај 8. века према европском југоистоку, хрватски се простор цијепа на подручје под франачком и византијском врховном влашћу, што ће се још вековима касније одржавати на одвојеност обале и залеђа. Богатији историјски извори из друге половине 9. века свједоче о већ успостављеној властитој државности за кнеза Трпимира (око 845 - 864. Трпимирова даровница), када је франачка врховна власт само номинална, а псове нестаје за кнеза Бранимира.[1]

Хрватски кнезови (до 925)[уреди]

Панонска Хрватска
Владар Владавина Напомена
Војномир 791. — око 810.
Људевит Посавски око 810—823. нећак кнеза Борне
Ратимир 829—838.
Браслав 880. — око 896.
Приморска Хрватска
Владар Владавина Напомена
Радослав,
Кубер,
Порга
крај 7. века
Вишеслав друга половина 8. века. — око 803.
Борна око 810—821. вазал франачког цара Карла Великог
Владислав 821—835. По некима владао до 823.
Људемисл 823(?)—835.(?) По неким изворима.
Мислав око 835—845.
Трпимир I око 845—864. Оснивач династије Трпимировића
Здеслав 864. син Трпимира I
Домагој 864—876. збацио братића Здеслава
Иљко 876—876/8. Домагојев син
Здеслав 876/8—879. опет на пријестољу
Бранимир 879. — око 892.
Мунцимир (Мутимир) око 892—910. млађи Здеславов брат
Томислав 910—925. син Мунцимира

Хрватска за народних краљева (925—1102)[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Хрватске у средњем веку
Владар Владавина Напомена
Трпимировићи
Томислав око 925. — око 928. Као кнез поразио Мађаре, те ујединио обје хрватске земље у јединствено краљевство.[2] Папа 925. назива Томислава хрватским краљем.[3] Није познато да ли је Томислав круњен, од кога и гдје.[4]
Трпимир II око 928 — око 935. Вјероватно Томиславов брат.[3]
Крешимир I око 935 — око 945. Вјероватно Трпимиров син. Хрватско краљевство још увијек на дотадашњој снази.[3]
Мирослав око 945949. У рату за пријестоље 949. бан Прибина збацио краља Мирослава и довео Михаила Крешимира II Мирослав је убијен.[2]
Михаило Крешимир II 949 — око 969. Обновио моћ краљевства. Његова жена била је Јелена.[5]
Стјепан Држислав око 969 — око 997. Оставио три сина: Светослава, Крешимира и Гојслава.
Светослав Суроња око 9971000. Борио се с браћом за пријестоље. Млетачки дужд Петар II Орсеоло заузима градове на обали.
Крешимир III око 10001030. Владао заједно с братом Гојславом (око 10001020)
Стефан I око 10301058. Започела обнова Хрватског краљевства. Завладао је далматинским градовима, једино су Млечани закратко завладали Задром[5]
Петар Крешимир IV 10581074. У вријеме његовог владања Хрватско краљевство досегло највећи опсег. Вратио је власт у далматинске градове, чврсто држао Посавску Хрватску, вратио Босну, имао утицај на Неретљане, утемељио Шибеник[2]
Дмитар Звонимир 10751089. Окрунио га папински легат у Солину. Ожењен Јеленом Лијепом, сестром угарског краља Ладислава[5]
Стјепан II 10891091. Посљедњи Трпимировић.
Свачићи (Сначићи)
Петар Свачић 10931097. Дио великаша изабрао је домаћега великаша Петра, коме народно предање даје надимак „Свачић“.[3] Вјероватно је био из племена Качића и рођак неретљанског кнеза Славца[2]

Персонална унија с Угарском (1102—1526)[уреди]

Након што је Коломан одустао од покоравања Хрватске силом, јер је увидио да тако неће осигурати трајну и несметану власт у њој, 1102. године нагодио се с хрватским великашима. Према тој нагодби, која се назива Pacta conventa, Хрватска и Угарска остале су посебне државе које у државну заједницу веже краљева особа (персонална унија). Коломан се обвеза на посебну крунидбу за хрватскога краља. Јединство и државна посебност хрватских земаља, између осталог, очитовала се у особи бана, односно херцега као краљева намјесника.[5]

Арпадовићи[уреди]

Владар Владавина Напомена
херцег Алмош (Алмо)[3] 10911095. Ладислав га поставио за посебног хрватског краља између Гвозда и Драве.[5] Није био круњен. Кад је Алмош побјегао из сјеверне Хрватске, превладао је народни краљ Петар.[3]
Коломан 11021116.
Стефан II 1116—1131.
Бела II Слијепи 1131—1141.
Гејза II 1141—1162.
Стефан III 1162.
Ладислав II 1162—1163.
Стефан IV 1163—1172.
Бела III 1172—1196.
Емерик 1196—1204.
Ладислав III. 1204–1205.
Андрија II 1205—1235.
Бела IV 1235—1270.
Стефан V 1270—1272.
Ладислав IV Куманац 1272—1290.
Андрија III Млечанин 1290—1301.

Анжујци[уреди]

Владар Владавина Напомена
Карло I Роберт 1301—1342.
Лудовик I Велики 1342—1382.
Марија 1382—1385.
Карло II Драчки 1385—1386.
Ладислав Напуљски 1403—1409. борио се за пријестоље са Жигмундом Луксембуршким. Видјевши да се не може одржати на пријестољу, 1409. године продаје Венецији своја династичка права на Далмацију за 100.000 дуката.

Разне династије[уреди]

Владар Владавина Напомена
Луксембурговци
Жигмунд Луксембуршки 1387—1437.
Хабзбурговци
Алберт II 1437—1439.
Анжујци
Елизабета 1439—1440.
Јагелонци
Владислав I 1440—1444.
Хабзбурговци
Ладислав V Посмртни 1444—1457.
Хуњади
Матија Корвин 1458–1490.
Јагелонци
Владисалв II 1490—1516.
Лајош II 1516—1526.
Запоље
Јован Запоља 1527—1540. по избору славонског племства

Хабзбурговци (1527—1918)[уреди]

Владар Владавина Напомена
Хабзбурговци
Фердинанд I 1527—1564.
Максимилијан II 1564—1576.
Рудолф II 1576—1608.
Матеус II 1608—1619.
Фердинанд II 1619—1637.
Фердинанд III 1637—1657.
Леополд I 1657-1705.
Јозеф I 1705—1711.
Карло III 1711—1740.
Марија Терезија 1740—1780.
Хабзбург-Лотаринговци
Јозеф II 1780—1790.
Леополд II 1790—1792.
Франц II 1792—1806. укинуто Свето римско царство
Франц I 1806—1835. проглашено Аустријско царство
Фердинанд I 1835—1848.
Франц Јозеф I 1848—1916.
Карло I 1916—1918.

Хрватске земље под млетачком влашћу[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Млетачка република

Хрватске земље под круном Котроманића[уреди]

Владар Владавина Напомена
Пријезда I Котроманић 1254—1287. бан
Пријезда II Котроманић 1287—1290. бан
Стефан I Котроманић 1287—1302. бан, 1287-1290, самостално од 1290—1302.
Стефан II 1322—1353. бан
Стефан Твртко I 1353—1391. бан 1353—1377, краљ 1377—1391.
Стефан Дабиша 1391—1395.
Јелена Груба 1395—1398. супруга Стефана Дабише
Стефан Остоја 1398—1404.
Твртко II 1404—1409.
Стефан Остоја 1409—1418.
Стефан Остојић 1418—1421.
Твртко II 1421—1443.
Радивој Остојић Врандучки 1432—1435, 1443—1446. противкраљ, влада дијелом босанске државе
Стефан Томаш 1443—1461.
Стефан Томашевић 1461—1463.
Катарина Косача-Котроманић 1463—1478. номинална владарица, супруга Стефана Томашевића

Османски вазал „Обновљено босанско краљевство“[уреди]

Хрватске земље под турском влашћу[уреди]

(Дијелови данашње Хрватске и сусједних држава с аутохтоним хрватским становништвом)

Турски султани:

Хрватске земље под француском влашћу[уреди]

Бонапарта[уреди]

Хрватска у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, од 1929. Краљевини Југославији[уреди]

Карађорђевићи[уреди]

Хрватска у доба НДХ[уреди]

  • Томислав II (1941—1943) (није изабран, него је договором Павелића и краљевске италијанске куће од Савоја суверенитет прешао на Звонимирову круну која је предана Томиславу II), стварни диктатор НДХ био је Анте Павелић.

Извори[уреди]

  1. ^ Правни лексикон, Лексикографски завод Мирослав Крлежа, Загреб, 2006.
  2. ^ а б в г Драгутин Павличевић, Повијест Хрватске. Загреб, 2007.
  3. ^ а б в г д ђ Рудолф Хорват, Повијест Хрватске I. (од најстаријег доба до г. 1657.)
  4. ^ Фердо Шишић, Повијест Хрвата, Префлед повијести хрватскога народа 600. 1526., претисак Марјан тисак, 2004.
  5. ^ а б в г д Трпимир Мацан, Повијест хрватскога народа, Загреб, 1992.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Списак хрватских владара