Млетачка република

Млетачка република Republica de Venexia
Застава Грб
Млетачка епублика
Географија
Континент		Европа
Регија		Апенинско полуострво, Балканско полуострво и Мала Азија
Друштво
Званични језици		Латински Венецијански Италијански
Владавина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су:		Наследиле су:

Млетачка република (Republica de Venexia) је била средњовековна аристократска република.

До 10. века је признавала власт Византије, кад јој је формално призната независност, након чега се нагло развила и ојачала захваљујући развитку трговине. У тежњи за експанзијом према Истоку постала велики непријатељ Византије и била главни учесник у њеном рушењу 1204. и оснивању Латинског царства.

Од 11. до 13. века проширила је власт на један део Ломбардије, Далмацију, Албанију, Пелопонез, Крит, Кипар и егејска острва; у 15. веку под њену власт пали су градови Падова, Виченца, Верона, Бреша, Бергамо и др. Експанзија на Јадран почиње 1000. године када је дужд Петар II Орсеоло отргао од хрватске државе већи део Далмације. Нарочиту корист извукла је после четвртог крсташког рата када је добила део Цариграда, Пелопонеза, јонска острва и неограничено право трговине; 1205. - 1358. њену врховну власт признао је и Дубровник; тада је била на врхунцу моћи и као највећа поморска средоземна сила с правом је називана „господарицом мора“.

Опадање њене моћи, као и моћи свих трговачких градова у Средоземљу почело је у 16. веку открићем Америке и поморског пута за Индију, јер су се поморски путеви и светска трговина померили са Средоземног мора на Атлантски океан; од 16. века губи источне поседе, које јој отимају Турци (Кипар 1571, Крит 1669. и др.). Независност је коначно изгубила Кампоформијским миром 1797, којим ју је Наполеон I Бонапарта уступио Аустрији, а 1805. - 1815. припојио је својим поседима у Италији; 1815. - 1866. поново припадала Аустрији, а 1866. ушла у састав Уједињење Италије.

Види још

• Моченигова линија

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Млетачка република