Тахити

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 17° 40′ 36″ ЈГ Ш, 149° 27′ 16″ ЗГД
Тахити је највеће острво у Француској Полинезији. Налази се у архипелагу Друштвених острва у јужном Пацифику. По попису из 2002, острво има 169.674 становника. Највећи град је Папете. Површина острва је 1.048 km².

Поглед на град Папете

Острво се састоји из 2 кружна дела која су спојена превлаком. Оба дела су вулканског порекла, а зову се „Тахити нуи“ (Велики Тахити) и „Тахити ити“ (Мали Тахити). Већина становништва живи на Великом Тахитију. Вегетација на острву је густа тропска. Острво је погодно за пољопривреду, а околни океан је богат рибом.


Историја[уреди]

Првобитно становништво острва су Полинежани.

Најзначајнији европски истраживач који је писао о Тахитију био је Луј−Антоан де Бугенвил. Његови списи су у Европи створили слику о Тахитију као рајском острву на коме људи живе срећно и једноставно, неискварени цивилизацијом. Такве представе инспирисале су утопијски концепт о „племенитом дивљаку“ у европској филозофији, рецимо у делима Жан-Жака Русоа. Острво је посетио и описао Џејмс Кук 1774.

Тифус и велике богиње су крајем 18. века готово уништиле локалну популацију.

Године 1880, Французи су преузели суверенитет над Тахитијем, који је до тада био под њиховим протекторатом (од 1840−их).

Култура[уреди]

Пол Гоген: Ia Orana Maria (призор са Тахитија)

На острву се користе тахићански и француски језик. Постоји Универзитет Француске Полинезије (Université de la Polynésie Française).

Значајна је локална музика, уз коришћење оригиналних инструмената, и различите врсте плеса.

На Тахитију је 1890−их живео и сликао Пол Гоген.

Спољашње везе[уреди]