Утопија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Утопија је, у основном значењу појма, место којег нема, које не постоји. Након објављивања књиге Томаса Мора о најбољем уређењу државе, појам „утопија“ је постао синоним за све замисли које истражују могућност идеалног решења, било организације државе, односа међу људима или престанка било каквих сукоба и ратова, али у пракси до сада нису остварене, без обзира на покушаје.[1]

Дарко Сувин, канадски теоретичар хрватског порекла, дефинисао је утопију као: ”вербалну конструкцију о одређеној псеудољудској заједници у којој су друштвенополитичке институције, норме и и ндивидуални односи организовани по савршенијем принципу него у ауторовом друштву, при чему је та конструкција заснована на очуђавању које проистиче из хипотезе о алтернативној историји.”

Социјалисти-утописти[уреди]

Социјал-утопистичка учења су значајно допринела развоју друштвене мисли. Најизразитији представници су Сен-Симон, Шарл Фурије и Роберт Овен. Њихове претече су Томас Мор (Утопија) и Томазо Кампанела.

Анри Клод Сен-Симон засновао је своје учење на снажној критици капиталистичког друштва. Посебно је критиковао приватну својину и хијерархијску организацију друштва. Будућу организацију је назвао социјалистичком, а његове идеје су ушле у основе Марксове теорије научног социјализма. Његове идеје су пре свега идеја о укидању приватне својине, идеја о укидању државе, идеја о расподели према раду у првој фази, односно према потребама у другој фази социјализма и најзад идеја о томе да производњом треба да управљају они који у њој раде. Он сматра да треба увести науку која ће изучавати друштво у целини и такву науку је назвао социјалном физиологијом. Истовремено, он дефинише метод ове науке као историјски да би се упознала прошлост, са циљем да се предвиди будућност.

Шарл Фурије је заступао сличне идеје као и Сен-Симон. У вези са тим идејама, дошло је до настојања да се оне остваре. Основане су такозване фаланге у којима људи живе удружени као произвођачи и потрошачи, при чему свако ради оно за шта има природне склоности.

Роберт Овен је јасно и изричито рекао да социјализам треба да буде друштво са друштвеном својином.

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]