Француска Полинезија

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

17°32′S 149°34′W

Француска Полинезија

Porinetia Farani
Polynésie Française

Застава Грб
крилатица: Tahiti Nui Mare'are'a (тахићански: Велики Тахити златних магли
Химна Марсељеза
Главни град	Папете (Papeete)
Службени језик	тахићански, француски
Облик државе	Прекоморске територије Француске
- Шеф државе	Франсоа Оланд
- Председник скупштине	Оскар Темару
Површина
- Укупно	4167 km² km² (180)
- Вода (%)	12
Становништво
- 2005.	270.485 (172)
- Густина	63/km²
Валута	Франак француских пацифичких колонија (CFP-Franc)
Временска зона	UTC -10, -9:30, -9
Интернет домен	.pf
Позивни број	+689

Француска Полинезија (француски: Polynésie française, Etablissements Français d’Oceanie, тахићански: Porinetia Farani), је Француска прекоморска територија. Састоји се из већег броја мањих острва, атола и архипелага у јужном Тихом океану између 15° јужне географске ширине и 140° западне географске дужине. Најпознатији атол је Муруроа, а најпознатије и најнасељеније острво је Тахити.

Историја

Тахити је од 1842. француски протекторат, а од 1880. француска колонија. Преостала острва постала су француске колоније до 1881.

У септембру 1995. Француска је извела атомску пробу у атолу Муруроа и тиме изазвала протесте широм света. Атомске пробе су обустављене јануара 1996.

Географија

Француска Полинезија се састоји из 118 острва и атола, који су подељени у 5 административних јединица:

• Друштвена острва (Archipel de la Société) (13 острва)
• Архипелаг Туамоту (Archipel des Tuamotu) (76 атола)
• Острва Маркиз (Archipel des Marquises) (10 острва)
• Острва Аустрал (Archipel des Australes) (5 острва)
• Острва Гамбије (Archipel des Gambier) (14 острва)

Острва се простиру на простору океана од 4.000.000 km², а површина копна је тек нешто изнад 4.000 km².

Становништво

Становништво Француске Полинезије чине: 83% Полинежани, 12% Европљани, и 5% Азијати (већином Кинези). По статистици из 2002, 69% становништва је живело на острву Тахити.

43,1 % становника је млађе од 20 година.

Политика

Тахити - најпознатије острво Француске Полинезије

У политичком животу територије у последњих десетак година на власти су се смењивали поборник независности Оскар Темару и близак сарадник владе у Паризу Гастон Флосе. Од фебруара 2008. председник локалне скупштине је Гастон Флосе.

Фебруара 2004. статус Француске Полинезије је промењен. Председник локалне скупштине и влада су добили више надлежности. Француска држава је одговорна за спољну политику, судство, унутрашњу безбедност и монетарну политику.

Француска Полинезија није део ЕУ, али су становници француски држављани, стога имају право да гласају за Европски парламент. Закони ЕУ се не примењују у Француској Полинезији. Званична валута је франак француских пацифичких колонија.

Економија

Привреда територије се заснива на пољопривреди, рибарству, туризму, експлоатацији дрвета, кобалта и донацијама из француске метрополе. Најважније пољопривредне културе су кокосови ораси, ванила, воће и поврће.

Значајан извозни производ су црни тахићански бисери.

Телевизијске станице

У Француској Полинезији постоје 3 ТВ станице: RFO Tempo Polynésie, RFO Télé Polynésie des Senders и TNTV (Tahiti Nui TV).

Занимљивости

Пол Гоген је годинама живео и сликао на острвима Француске Полинезије. Сахрањен је на острву Хива−Оа.

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Француска Полинезија