Улица краља Милутина (Београд)
Улица
краља Милутина | |
---|---|
Општина | Врачар |
Почетак | Крунска улица |
Крај | Пастерова улица |
Дужина | 1100 m |
Створена | 1872 |
Названа | 1992 |
Стари називи | Улица Орловића, Милутинова,Цара Хаила Селасија |
|
Улица краља Милутина је улица на Врачару, у Београду. Простире се од Крунске улице до Пастерове улице. Улица је добила назив по српском краљу Стефану Урошу II Милутину Немањићу, млађем сину Уроша I и Јелене Анжујске.
Улица је дугачка 1100 метара.
Име улице[уреди | уреди извор]
Улица краља Милутина се пружала од Тиршове улице до Булевара краља Александра (1896—1931).
Пређашњи називи:
- Орловића (1872—1896) - део од Тиршове до улице Краља Милана;
- Милутинова (1872—1896) - део од улице Краља Милана до Булевара краља Александра.
Потоњи називи:
- Краља Милутина (1931—1972) - део од Тиршове до Крунске улице;
- Др Кестера (1931—1958) - део од Крунске улице до Булевара краља Александра.
Садашње име је добила 1992. године.[1]
Улицом краља Милутина[уреди | уреди извор]
У улици краља Милутина налазе се многобројни објекти проглашени за споменике културе, као и многе значајне институције.
бр. 5
Дом браће Крстић, саграђен је крајем 19. века. У овој згради рођени су познати архитекти Петар и Бранко Крстић. Припадали су групи архитеката модерног правца. [2]
бр. 10
Основна школа „Владислав Рибникар”
бр. 25
Зграда Државне хемијске лабораторије представља непокретно културно добро као споменик културе. Подигнута је 1882. године. [3]
бр. 33
Кућа Јосифа Шојата представља једно од значајних остварења архитекате Милана Злоковића. Грађена је у периоду од 1926. до 1927. године и уврштена у споменик културе Србије. [4]
бр. 52
Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију "Проф. др Цветко Брајовић"основан је 1971. године. Бави се превенцијом, дијагностиком, хабилитацијом и рехабилитацијом деце и одраслих особа са различитим тешкоћама у психофизиолошком и говорно-језичком функционисању.[5]
Суседне улице[уреди | уреди извор]
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови. Београд: ЗУНС. ISBN 86-17-10816-9.
- ^ „Завод за заштиту споменика културе града Београда”.
- ^ „Завод за заштиту споменика културе Београд”.
- ^ Вицић, Снежана (2008). Добро дошли на Врачар. Београд. стр. 80. ISBN 978-86-908515-4-6.
- ^ „Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију"Проф. др Цветко Брајовић"”.