Улица мајке Јевросиме (Београд)

С Википедије, слободне енциклопедије
Улица
МАЈКЕ ЈЕВРОСИМЕ
Општина Стари град
Почетак Таковска улица
Крај Нушићева улица
Дужина 550 m
Ширина 10 m
Створена 1909
Названа 1909

Улица мајке Јевросиме налази се у непосредној близини Народне скупштине Републике Србије. Простире се од Таковске, преко Палмотићеве, Влајковићеве и Кондине улице, до Нушићеве улице, на територији општине Стари град.

Име улице[уреди | уреди извор]

Још од 1909. године ова улица ноди име по Јевросими, жени краља Вукашина Мрњавчевића и сестри војводе Момчила, те мајци јунака Марка Краљевића.

Историја[уреди | уреди извор]

У историјским изворима мајка Јевросима се помиње 1370. године као Алена, по чему се може закључити да је Јевросима монашко име. А у епској традицији Јевросиму срећемо у бројним песмама о Марку Краљевићу, обично у сценама разговора сина Марка и његове остареле мајке. Најимпресивнија слика мајке Јевросиме представљена је у песми „Урош и Мрњавчевићи”, где Јевросима сина саветује да царство не дели „ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога”.[1]

У улици Мајке Јевросиме, на броју 13, налази се ПТТ музеј, чији пројектант је био архитекта Момир Коруновић.

Суседне улице[уреди | уреди извор]

Значајни објекти[уреди | уреди извор]

ПТТ музеј, Мајке Јевросиме 13

Ауторска агенције за Србију, Мајке Јевросиме 38

Дирекција Међународног филмског фестивала ФЕСТ, Мајке Јевросиме 20/A

Фондација за развој културе и стваралаштва „Нушић”, Мајке Јевросиме 21

Кафе Стрип, Мајке Јевросиме 34

Конзулат Монголије, Мајке Јевросиме 19

МУП Републике Србије - Полицијска станица Стари Град, Мајке Јевросиме 33

Музеј аутомобила Збирка Братислава Петковића, Мајке Јевросиме 30

Спортска академија Београд, Мајке Јевросиме 15

Висока струковна школа за предузетништво, Мајке Јевросиме 15[2]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У Мајке Јевросиме 39, од 1971. до 1998. године, живео је Живојин Павловић, познати српски редитељ и књижевник.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Улице и тргови Београда, књ. 1, А-М. Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 449. 
  2. ^ „План плус”. Приступљено 01. 12. 2021.