Улица мајке Јевросиме (Београд)
Улица
МАЈКЕ ЈЕВРОСИМЕ | |
---|---|
Општина | Стари град |
Почетак | Таковска улица |
Крај | Нушићева улица |
Дужина | 550 m |
Ширина | 10 m |
Створена | 1909 |
Названа | 1909 |
|
Улица мајке Јевросиме налази се у непосредној близини Народне скупштине Републике Србије. Простире се од Таковске, преко Палмотићеве, Влајковићеве и Кондине улице, до Нушићеве улице, на територији општине Стари град.
Име улице[уреди | уреди извор]
Још од 1909. године ова улица ноди име по Јевросими, жени краља Вукашина Мрњавчевића и сестри војводе Момчила, те мајци јунака Марка Краљевића.
Историја[уреди | уреди извор]
У историјским изворима мајка Јевросима се помиње 1370. године као Алена, по чему се може закључити да је Јевросима монашко име. А у епској традицији Јевросиму срећемо у бројним песмама о Марку Краљевићу, обично у сценама разговора сина Марка и његове остареле мајке. Најимпресивнија слика мајке Јевросиме представљена је у песми „Урош и Мрњавчевићи”, где Јевросима сина саветује да царство не дели „ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога”.[1]
У улици Мајке Јевросиме, на броју 13, налази се ПТТ музеј, чији пројектант је био архитекта Момир Коруновић.
Суседне улице[уреди | уреди извор]
- Косовска улица
- Светогорска улица
Значајни објекти[уреди | уреди извор]
ПТТ музеј, Мајке Јевросиме 13
Ауторска агенције за Србију, Мајке Јевросиме 38
Дирекција Међународног филмског фестивала ФЕСТ, Мајке Јевросиме 20/A
Фондација за развој културе и стваралаштва „Нушић”, Мајке Јевросиме 21
Кафе Стрип, Мајке Јевросиме 34
Конзулат Монголије, Мајке Јевросиме 19
МУП Републике Србије - Полицијска станица Стари Град, Мајке Јевросиме 33
Музеј аутомобила Збирка Братислава Петковића, Мајке Јевросиме 30
Спортска академија Београд, Мајке Јевросиме 15
Висока струковна школа за предузетништво, Мајке Јевросиме 15[2]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
У Мајке Јевросиме 39, од 1971. до 1998. године, живео је Живојин Павловић, познати српски редитељ и књижевник.
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Улице и тргови Београда, књ. 1, А-М. Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 449.
- ^ „План плус”. Приступљено 01. 12. 2021.