Фењер (лист)
| Тип | хумористички лист |
|---|---|
| Уредник | Милан Пешић |
| Оснивање | децембар 1875. |
| Језик | српски |
| Укидање | 19. мај 1876. |
| Седиште | Смедерево |
Фењер је лист за шалу и сатиру који је излазио од 1875. до 1876. године у Смедереву.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Фењер је један од најстаријих листова у Смедереву.[2]
Лист за шалу и сатиру, Фењер покренуо је социјалиста Милан Пешић са својом супругом Јелисаветом у Смедереву. Јелисавета је потрошила цело своје наследство за набавку штампарије. Циљ овог листа био је да осветљава све мрачне „радње министара“, такође „гониће шпијуне, подлаце и чанколизе, каишаре, препредњаке и уље сваке врсте“.[3] Њих су „фењерџије“ проналазиле и исмевале.[3]
У њему су се објављивали подругљиви сатирични текстови у прози и стиху на рачун бирократије, владе, владајућих норми, институција, група и личности, који су препознати као виновници политичког насиља, економских тегоба, друштвених неправди и аномалија. У светлости фењера они су откривани и приказивани читаоцима.[4]
Политичка позадина листа[уреди | уреди извор]
Фењер је био четврти у низу социјалистичких сатиричних часописа – покренутих седемдесетих година XIX века.[5] Лист је нападао владу и министре, те је полицијска цензура пратила све што се у њему писало. Међу ликовима које је лист нападао је био министар Јован Ристић. Напада на либерале је било доста, тако да је влада једва дочекала да се због рата са Турском забрани излажење овог листа.[3]
Са бројем 17. - 1876. године овај лист је био обустављен.[5]
Периодичност излажења[уреди | уреди извор]
Фењер је излазио једном недељно.
Изглед листа[уреди | уреди извор]
Димензије листа су биле 30X22cm.
Место и година издавања[уреди | уреди извор]
Смедерево; 1875-1876.
Први број је изашао децембра 1875. а последњи бр.17 - 19. маја 1876. године.[3]
Штампарија[уреди | уреди извор]
Лист Фењер је штампан у штампарији Јелисавете М. Пешић.
Тематика[уреди | уреди извор]
Садржај листа[уреди | уреди извор]
У листу су објављивани прозни и песнички прилози као и афоризми.
Пример афоризма из Фењера:
| „ | У бирокрацији има доста и паметних, а и доста поштених људи, само на жалост они што су паметни – нису поштени, а који су поштени, нису паметни. | ” |
Аутор овог афоризма је непознат али је вероватно један од сарадника листа.
Карикатуре[уреди | уреди извор]
Фењер је у 1876. години на насловној страни објављивао карикатуру. На карикатури је нацртан Србин како трубом буди српски народ. Сматра се да је издавач имао намеру да настави објављивати карикатуре, али укидањем листа то није остварено.[1]
Рубрике[уреди | уреди извор]
Политички преглед (назив ове рубрике је преузет из Враголана)[5]
Приватни огласи
Ситнице
Мисаона Премишљана
Туц у Муц
Уредници[уреди | уреди извор]
Одговорни уредник листа је био Милан Пешић.
Сарадници[уреди | уреди извор]
Сарадници листа су били социјалистичке оријентације. У листу је сарађивао и песник Војислав Ј. Илић. Ту је сарађивао и пролетерски песник Коста Арсенијевић, као и Влада Милојевић, Љуба Јоксимовић, Љуба Јоксимовић, Димитрије Мита Аврамовић звани „Муња“.[1]
Занимљивост[уреди | уреди извор]
Сматра се да је афористичар који је користио псеудоним „Браца“ био сам уредник листа Милан Пешић.
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа VI: Жанрови у српској шаљивој периодици ( 1830-1918). Нови Сад; Београд: Матица Српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 63—64; 246.
- ^ Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 83. ISBN 86-82827-01-8.
- ^ а б в г Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа VII: Лексикон српске шаљиве периодике (1830-1918). Нови Сад; Београд: Матица Српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 143—144.
- ^ Раденић, Андрија (1877). Социјалистички листови и часописи (1871-1918); књига прва 1871-1895. Београд: Рад. стр. 323—328.
- ^ а б в Рошуљ, Жарко (2011). Час описа часописа V: Краљеви и политичари у српској шаљивој периодици (1868-1918). Нови Сад; Београд: Матица Српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 197—198.