Смедерево

Смедерево
Центар Смедерева
Опширније
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Централна Србија
Округ	Подунавски округ
Становништво
Становништво	62.805
Агломерација	77.808
Густина становништва	1628/537 ст./km²
Положај
Координате	44°40′N 20°56′E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Површина	38,58 (ужа градска зона)/144,85 (шира градска зона) km²
Смедерево Смедерево на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник	Предраг Умичевић (ДС)
Позивни број	026
Регистарска ознака	SD
Веб-страна	www.smederevo.org.rs

Смедерево (лат. Smederevo, грч. Сфентером, нем. Semendria, рум. Semendria, мађ. Szendrő, тур. Semendire) је град у Подунавском округу. Налази се на обалама Дунава у североисточном делу Србије. Према попису из 2002. било је 62.805 становника (према попису из 1991. било је 63.884 становника).

Смедерево је са изградњом Смедеревске тврђаве 1430. постала престоница Српске деспотовине пошто је Београд, дотадашња престоница, враћен Угарској 1427. године. Смедеревску тврђаву је основао тадашњи српски деспот Ђурађ Бранковић. Смедеревска тврђава је тада представљала највећу равничарску тврђаву у Европи.

Смедерево је данас велики индустријски центар.

Географски положај

За више информација погледајте чланак Географски положај Смедерева

Смедерево се налази на 40° 39’ северна географске ширине и 20° 57’ источне географске дужине. Налази се у североисточном делу Републике Србије, на другој по величини европској реци Дунаву. Од престонице Београда удаљен је свега 46 километара.

Клима

Смедерево има више степско континенталну него умерено континенталну климу. Средња годишња температура у граду је 11,4 °C. Средња јануарска температура је тек нешто испод нуле (-0,6 °C), док јулска достиже просечних 21,9 °C. Током пролећних месеци (март, април и мај) просечна температура износи око 14 степени. Током јесени (септембар, октобар и новембар) просечна температура је 9,6 степени. У Смедереву падне око 650 mm воденог талога годишње. Највише је падавина у мају (72 mm) и јуну (86 mm) а најмање у фебруару (38 mm).

Историја

Смедеревска тврђава

Први помен Смедерева наилазимо године 1019. у повељи византијског цара Василија II када је овде успостављена једна од епископија новостворене Охридске архиепископије. Следећи писани помен о Смедереву налази се и у повељи кнеза Лазара из 1381. године, у којој се спомиње манастир Раваница и села и имања која поклања „у Смедереву људини Богосаву с опћином и с баштином“. Насеље добија на значају тек у XIV веку са повлачењем српске државе на север пред турским налетима. 1427, након смрти свог претходника Стефана, деспот Ђурађ Бранковић је по претходно утврђеном договору морао да угарском краљу врати Београд. Као град са традицијом престонице Смедерево се издвојило одмах по изградњи Смедеревске тврђаве 1430. године. Све до 1459. године град је био седиште Деспотовине на челу са деспотом Ђурђем Бранковићем. Након тога град потпада под власт Турака. Иако је разорен у сукобу 1459, Турци увиђају његов изузетно повољан положај на Дунаву и дограђују утврђење сада за своје потребе. Током дугог периода био је седиште Смедеревског санџака, све до доласка Аустроугара 1718. 1739. град је опет под Турцима. Међутим развој града за време Аустроугара настављен је отварањем прве основне школе 1806. године, за време Првог српског устанка. У то време у граду је основан Правитељствујушчи совјет, на челу са Доситејем Обрадовићем и Смедерево је поново постало престоница.

Под немачком окупацијом, 5. јуна 1941 Смедерево је доживело катастрофалну експлозију. Експлозију је изазвала муниција коју су окупатори превозили жељезницом и складиштили у тврђави. Том приликом погинуло је преко 3.000 људи, а цео град је био порушен и делом затрпан земљом.

Са почетка 20. века град је бројао 7.000 становника, а данас према последњем попису из 2003. године има 62.900 становника у граду и 116.000 у селима убраја се у десет највећих градова у земљи. На ширем подручју града, рачунајући и седам приградских насеља, Смедерево броји 77.808 становника (по попису из 2002. године. Карађорђев дуд је споменик природе - ботаничког карактера али и знаменито место из историје Смедерева. Под овим стаблом је 8. новембра 1805. године вожд Карађорђе, вођа Првог српског устанка, у присуству српских старешина и устаника примио кључеве Смедеревске тврђаве од турског заповедника града, диздара Мухарема Гуше. Предаја кључева је извршена на свечан начин, јер су Турци оставили Србима много топова и муниције, а Карађорђе им је дозволио да изађу из Смедерева са војним частима и ситним оружјем и да лађама оду низ Дунав у Видин, у Бугарску.

Значење топонима

Смедерево око 1860. - слика Анастаса Јовановића

Постоје многа мишљења о значењу топонима Смедерево.

1. Италијански историчар Антонио Бонфини (1427.–1503.) у своме делу Rerum Hungaricarum decades IV cum dimidia наводи да име Смедерева потиче од Светог Андреје (Иначе, мађарски назив за Смедерево који се до данас задржао у овом језику је Szendrő).
2. У делу Охридска архиепископија у почетку XI века Стојан Новаковић је написао: Познато је поодавно да је Смедерево покварено EIS MONTE AUREO, јер је град подигнут на месту некадашњег римског града Mons Aurea, што у преводу значи Златно Брдо. Ова римска насеобина забележена је на Појтингеровој карти која потиче из IV века.
3. Постоји мишљење да је топоним Смедерево сложеница две речи : смет и древо због изразито густих храстових шума на овом подручју.
4. Топоним Смедерево по неким изворима вуче порекло од средњовековног мушког имена Смендер
5. Многи аутори сматрају да је порекло овог топонима иранско-хазарског порекла. У преводу са иранског Семендер значи крајња врата. Управо тако се звао и хазарски град који се налазио на југозападној обали Каспијског језера. Крајем X века Хазарско царство нестаје и многи становници Семендера, бежећи пред најездом освајача, упутили су се у наше крајеве, називајући своја нова насеља именима својих ранијих пребивалишта.

Административна организација

Храм светог Георгија

За више информација погледајте чланак Административна организација Смедерева

Након Другог светског рата, Смедерево је добило значајну улогу као административни центар. Пре тога Смедерево је са својом облашћу припадало Дунавској бановини (седиште Нови Сад). Током Другог светског рата Смедерево је било седиште дела Дунавске бановине који је био окупиран искључиво од стране Немачке војске (Шумадија, Браничево и Банат, који је касније установљен као посебна аутономна регија под влашћу банатских Немаца). Од 1945. године новостворена држава ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија) а потом и СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) подељена је на области (крајеве) чији су саставни делови биле општине. Смедерево је после 1945. године постало седиште Смедеревске области, која је обухватала Град Смедерево (насеље Смедерево и њему гравитирајућа приградска насеља) и још 7 општина.

Тренутна административна структура

Градске месне заједнице:

• МЗ Доњи Град
• МЗ Славија
• МЗ Златно Брдо
• МЗ Ладна Вода
• МЗ Свети Сава
• МЗ Плавинац
• МЗ Карађорђев Дуд
• МЗ Папазовац
• МЗ Царина
• МЗ Лештар
• МЗ 25. мај

Приградска насеља:

• Вучак
• Липе
• Петријево
• Радинац
• Сеоне
• Удовице
• Шалинац

Демографија

За више информација погледајте чланак Демографија Смедерева

Данас на подручју општине Смедерево (рачунајући и расељена лица са Косова и Метохије) живи 117.134 становника, од чега у самом граду и приградским насељима 83.768 житеља. Густина насељености општине 2006. године је 243,27 становника по km². Главни разлог наглом расту броја становника за период 2002.-2006. је услед доласка око 7.500 расељених лица са Косова и Метохије, који су ово подручје интензивно населили у периоду од 1999. па све до данас. Стопа природног прираштаја је негативна, и износи -1,0 промила (2004.), док је 2003. године она била -1,4 промила. У општини Смедерево живи 28 различитих етничких група. По поису из 2002. најбројнији су Срби (104.222 - 94,91%), затим Роми (1.801 - 1,64%), следе Црногорци (533 - 0,49%), Македонци (354 - 0,32%), Југословени (296 - 0,27%), Хрвати (198 - 0,18%), Мађари (144 - 0,13%), а од осталих националности издвајају се Албанци, Бошњаци, Бугари, Власи, Буњевци, Муслимани, Немци, Румуни, Руси, Русини, Словаци, Словенци, Украјинци, Чеси и остали. Значајно је поменути и Грке и Јевреје, који вековима имају своју заједницу у овом граду.

Број становника у општини Смедерево у периоду 1948-2006. године

Година	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.	2006.
Број становника	59.545	66.132	77.682	90.650	107.366	110.768	109.809	117.134*

Број становника у граду Смедереву у периоду 1948.-2006. година

Година	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.	2006.
Број становника	24.761	29.663	39.793	54.257	69.814	76.984	77.808	83.768*

^*заједно са избеглим становништвом са Косова и Метохије

Извор: Републички завод за статистику Србије, попис 2002., књига пописа 9 (Упоредни преглед броја становника од 1948 до 2002. године-подаци по насељима и општинама)

Важне године и датуми

• 1430. - Изграђен Мали град смедеревске тврђаве
• 1456. - На Бадњи дан 24. децембра умро је деспот Ђурађ Бранковић
• 1459. - Смедерева подпада под власт Турака
• 1805. - У Првом српском устанку Смедерево ослобођено од Турака под вођством Карађорђа Петровића. Исте године основан и Правитељствујушчи совјет
• 1806. - Отворена прва градска Основна школа у Србији са учитељем Јованом Ранчићем
• 1854. - Изграђена Црква св. Георгија
• 1866. - Основана болница
• 1867. - 12. априла Турци заувек напуштају Смедерево и предају кључеве града Љубомиру Узун Мирковићу
• 1871. - Почела са радом Гимназија
• 1875. - Покренут је први дневни лист Народна воља
• 1886. - Из Смедерева кренуо први воз на релацији Смедерево - Велика Плана
• 1899. - Основано позориште
• 1913. - Са радом отпочело Српско акционарско рударско топионичарско индустријско друштво (САРТИД), претеча садашње железаре у Смедереву
• 1914. - Пад Смедерева у руке Аустроугара у Првом светском рату. Град је жестоко бомбардован топовима званим дебела Берта, који су град јако оштетили
• 1918. - 17. октобра Смедерево је ослобођено
• 1941. - 5. јуна у 14 сати и 14 минута Смедерево је доживело катастрофалну експлозију какву никад до тад није доживело. Експлозију је изазвала муниција коју су у тврђави складиштили окупатори. Том приликом погинуло је преко 3.000 људи, а цео град је био порушен и делом затрпан земљом
• 1944. - У Другом светском рату, 16. октобра Смедерево је ослобођено

• Дан општине Смедерево - 5. октобар
• Комеморација жртвама експлозије 1941. - 5. јун

Познате личности везане за Смедерево

Ђурађ Бранковић Ирина Кантакузин Лазар Бранковић Стефан Бранковић Вук Гргуревић Јанош Хуњади Карађорђе Петровић Доситеј Обрадовић Димитрије Давидовић, новинар Илија Милосављевић Коларац, задужбинар Антоније Протић Бранислав Нушић, књижевник Димитрије Љотић, политичар Живорад Лазић

Радивоје Лола Ђукић, редитељ Слободан Бода Нинковић, глумац Злата Петковић, глумица Дејан Тончић, глумац Божа Николић, глумац Јелена Мрђа, глумица Марица Вранеш, глумица

Зорица Брунцлик, певачица Тања Савић, певачица Зоран Јанковић, градоначелник Љубљане Матеја Кежман, фудбалер Пал Кинижи Зоран Ђуровић, теолог Милосав Славко Пешић, књижевник Младен Атанасијевић, филолог Љубиша Симић, боксер

Градови побратими

• Херцег Нови, Црна Гора
• Пале, Република Српска, БиХ
• Волос, Грчка

Галерија слика

• 

  Смедерево после турског освајања

• 

  Скупштина округа (Зграда Регије)

• 

  Гимназија Смедерево

• 

  Карађорђев дуд

Види још

• Општина Смедерево
• Смедеревска тврђава
• Смедеревска песничка јесен
• Смедеревка - грожђе и вино
• Механа Сараорци
• Карађорђев дуд
• Референдум у Смедереву, 2010.

Спољашње везе

• Званичне странице Општине Смедерево

Сајтови о Смедереву

• Туристичка организација града Смедерева
• Семендриа - Интернет водич кроз Смедерево
• СД кафе

Смедеревске институције

• Центар за културу Смедерево
• Музичка школа Коста Манојловић Смедерево
• Народна библиотека Смедерево
• Гимназија Смедерево
• ОШ „Др. Јован Цвијић“ Смедерево
• ЈКП „Водовод“ Смедерево

Остало

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Град гвожђа или грожђа („Политика“, 5. децембар 2011)