Смедерево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Смедерево

SmederevoCentar.jpeg
Смедерево

Грб Смедерева
Опширније
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Централна Србија
Округ Подунавски округ
Становништво
Становништво 64.175
Агломерација 77.808
Густина становништва 537 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 44°40′N 20°56′E / 44.66, 20.93
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 73 м
Површина 484 км²
Смедерево на мапи Србије
{{{alt}}}
Смедерево
Смедерево на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Јасна Аврамовић (СНС)
Поштански код 11300
Позивни број 026
Регистарска ознака СД
Веб-страна www.smederevo.org.rs


Координате: 44° 39′ 36" СГШ, 20° 55′ 48" ИГД
Смедерево је град у Подунавском округу. Налази се на обалама Дунава у североисточном делу Србије. Према попису из 2011. било је 64.175 становника (према попису из 1991. било је 63.884 становника).

Смедерево је са изградњом Смедеревске тврђаве 1430. постала престоница Српске деспотовине пошто је Београд, дотадашња престоница, враћен Угарској 1427. године. Смедеревску тврђаву је основао тадашњи српски деспот Ђурађ Бранковић. Смедеревска тврђава је тада представљала највећу равничарску тврђаву у Европи.

Смедерево је данас велики индустријски центар.

Називи[уреди]

Град је познат по још неким називима на другим језицима: лат. Smederevo, грч. Сфентером, нем. Semendria, рум. Semendria, мађ. Szendrő, тур. Semendire.

Географски положај[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географски положај Смедерева

Смедерево се налази на 40° 39’ северна географске ширине и 20° 57’ источне географске дужине. Налази се у североисточном делу Републике Србије, на другој по величини европској реци Дунаву. Од престонице Београда удаљен је свега 46 km.

Клима[уреди]

Смедерево има више степско континенталну него умерено континенталну климу. Средња годишња температура у граду је 11,4 °C. Средња јануарска температура је тек нешто испод нуле (-0,6 °C), док јулска достиже просечних 21,9 °C. Током пролећних месеци (март, април и мај) просечна температура износи око 14 степени. Током јесени (септембар, октобар и новембар) просечна температура је 9,6 степени. У Смедереву падне око 650 mm воденог талога годишње. Највише је падавина у мају (72 mm) и јуну (86 mm) а најмање у фебруару (38 mm).

Историја[уреди]

Смедеревска тврђава

Први помен Смедерева наилазимо године 1019. у повељи византијског цара Василија II када је овде успостављена једна од епископија новостворене Охридске архиепископије. Следећи писани помен о Смедереву налази се и у повељи кнеза Лазара из 1381. године, у којој се спомиње манастир Раваница и села и имања која поклања „у Смедереву људини Богосаву с опћином и с баштином“. Насеље добија на значају тек у XIV веку са повлачењем српске државе на север пред турским налетима. 1427, након смрти свог претходника Стефана, деспот Ђурађ Бранковић је по претходно утврђеном договору морао да угарском краљу врати Београд. Као град са традицијом престонице Смедерево се издвојило одмах по изградњи Смедеревске тврђаве 1430. године. Све до 1459. године град је био седиште Деспотовине на челу са деспотом Ђурђем Бранковићем. Након тога град потпада под власт Турака. Иако је разорен у сукобу 1459, Турци увиђају његов изузетно повољан положај на Дунаву и дограђују утврђење сада за своје потребе. Током дугог периода био је седиште Смедеревског санџака, све до доласка Аустријанаца 1718. 1739. град је опет под Турцима. Међутим развој града за време Аустроугара настављен је отварањем прве основне школе 1806. године, за време Првог српског устанка. У то време у граду је основан Правитељствујушчи совјет, на челу са Доситејем Обрадовићем и Смедерево је поново постало престоница.

Под немачком окупацијом, 5. јуна 1941 Смедерево је доживело катастрофалну експлозију. Експлозију је изазвала муниција коју су окупатори превозили жељезницом и складиштили у тврђави.[1] Том приликом погинуло је преко 3.000 људи, а цео град је био порушен и делом затрпан земљом.

Са почетка 20. века град је бројао 7.000 становника, а данас према последњем попису из 2003. године има 62.900 становника у граду и 116.000 у селима убраја се у десет највећих градова у земљи. На ширем подручју града, рачунајући и седам приградских насеља, Смедерево броји 77.808 становника (по попису из 2002. године. Карађорђев дуд је споменик природе - ботаничког карактера али и знаменито место из историје Смедерева. Под овим стаблом је 8. новембра 1805. године вожд Карађорђе, вођа Првог српског устанка, у присуству српских старешина и устаника примио кључеве Смедеревске тврђаве од турског заповедника града, диздара Мухарема Гуше. Предаја кључева је извршена на свечан начин, јер су Турци оставили Србима много топова и муниције, а Карађорђе им је дозволио да изађу из Смедерева са војним частима и ситним оружјем и да лађама оду низ Дунав у Видин, у Бугарску.

Значење топонима[уреди]

Смедерево око 1860. - слика Анастаса Јовановића

Постоје многа мишљења о значењу топонима Смедерево.

  1. Италијански историчар Антонио Бонфини (1427.–1503.) у своме делу Rerum Hungaricarum decades IV cum dimidia наводи да име Смедерева потиче од Светог Андреје (Иначе, мађарски назив за Смедерево који се до данас задржао у овом језику је Szendrő).
  2. У делу Охридска архиепископија у почетку XI века Стојан Новаковић је написао: Познато је поодавно да је Смедерево покварено EIS MONTE AUREO, јер је град подигнут на месту некадашњег римског града Mons Aurea, што у преводу значи Златно Брдо. Ова римска насеобина забележена је на Појтингеровој карти која потиче из IV века.
  3. Постоји мишљење да је топоним Смедерево сложеница две речи : смет и древо због изразито густих храстових шума на овом подручју.
  4. Топоним Смедерево по неким изворима вуче порекло од средњовековног мушког имена Смендер
  5. Многи аутори сматрају да је порекло овог топонима иранско-хазарског порекла. У преводу са иранског Семендер значи крајња врата. Управо тако се звао и хазарски град који се налазио на југозападној обали Каспијског језера. Крајем X века Хазарско царство нестаје и многи становници Семендера, бежећи пред најездом освајача, упутили су се у наше крајеве, називајући своја нова насеља именима својих ранијих пребивалишта.

Култура и школство[уреди]

У Смедереву постоји више основних школа, једна од њих је ОШ „Бранислав Нушић“ Смедерево. Од средњих школа ту се налазе Гимназија Смедерево, Економско-трговинска школа Смедерево, Железничка индустријска школа Смедерево, Музичка школа „Коста Манојловић“ Смедерево, Текстилно-технолошка и пољопривредна школа „Деспот Ђурађ“ Смедерево и Техничка школа Смедерево.

У граду се налази Карађорђев дуд, Музеј у Смедереву, Центар за културу Смедерево, ТЦ „Данубиус“ и Радио Смедерево. Смедерево има више споменика културе међу којима су Смедеревска тврђава, Храм Светог Георгија у Смедереву, Зграда Окружног суда у Смедереву, Црква Успења Пресвете Богородице на Старом смедеревском гробљу и други.

Административна организација[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна организација Смедерева

Након Другог светског рата, Смедерево је добило значајну улогу као административни центар. Пре тога Смедерево је са својом облашћу припадало Дунавској бановини (седиште Нови Сад). Током Другог светског рата Смедерево је било седиште дела Дунавске бановине који је био окупиран искључиво од стране Немачке војске (Шумадија, Браничево и Банат, који је касније установљен као посебна аутономна регија под влашћу банатских Немаца). Од 1945. године новостворена држава ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија) а потом и СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) подељена је на области (крајеве) чији су саставни делови биле општине. Смедерево је после 1945. године постало седиште Смедеревске области, која је обухватала Град Смедерево (насеље Смедерево и њему гравитирајућа приградска насеља) и још 7 општина.

Тренутна административна структура[уреди]

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Смедерева

Данас на подручју општине Смедерево (рачунајући и расељена лица са Косова и Метохије) живи 117.134 становника, од чега у самом граду и приградским насељима 83.768 житеља. Густина насељености општине 2006. године је 243,27 становника по km². Главни разлог наглом расту броја становника за период 2002—2006. је услед доласка око 7.500 расељених лица са Косова и Метохије, који су ово подручје интензивно населили у периоду од 1999. па све до данас. Стопа природног прираштаја је негативна, и износи -1,0 промила (2004.), док је 2003. године она била -1,4 промила. У општини Смедерево живи 28 различитих етничких група. По поису из 2002. најбројнији су Срби (104.222 - 94,91%), затим Роми (1.801 - 1,64%), следе Црногорци (533 - 0,49%), Македонци (354 - 0,32%), Југословени (296 - 0,27%), Хрвати (198 - 0,18%), Мађари (144 - 0,13%), а од осталих националности издвајају се Албанци, Бошњаци, Бугари, Власи, Буњевци, Муслимани, Немци, Румуни, Руси, Русини, Словаци, Словенци, Украјинци, Чеси и остали. Значајно је поменути и Грке и Јевреје, који вековима имају своју заједницу у овом граду.

Број становника у општини Смедерево у периоду 1948—2006. године

Година 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2006. 2011.
Број становника 59.545 66.132 77.682 90.650 107.366 110.768 109.809 117.134* 107.528

Број становника у граду Смедереву у периоду 1948—2006. година

Година 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2006. 2011.
Број становника 24.761 29.663 39.793 54.257 69.814 76.984 77.808 83.768* 77.808
*заједно са избеглим становништвом са Косова и Метохије

Извор: Републички завод за статистику Србије, попис 2002., књига пописа 9 (Упоредни преглед броја становника од 1948 до 2002. године-подаци по насељима и општинама)

Важне године и датуми[уреди]

  • 1430. - Изграђен Мали град смедеревске тврђаве
  • 1456. - На Бадњи дан 24. децембра умро је деспот Ђурађ Бранковић
  • 1459. - Смедерева подпада под власт Турака
  • 1805. - У Првом српском устанку Смедерево ослобођено од Турака под вођством Карађорђа Петровића. Исте године основан и Правитељствујушчи совјет
  • 1806. - Отворена прва градска Основна школа у Србији са учитељем Јованом Ранчићем
  • 1854. - Изграђена Црква св. Георгија
  • 1866. - Основана болница
  • 1867. - 12. априла Турци заувек напуштају Смедерево и предају кључеве града Љубомиру Узун Мирковићу
  • 1871. - Почела са радом Гимназија
  • 1875. - Покренут је први дневни лист Народна воља
  • 1886. - Из Смедерева кренуо први воз на релацији Смедерево - Велика Плана
  • 1899. - Основано позориште
  • 1913. - Са радом отпочело Српско акционарско рударско топионичарско индустријско друштво (САРТИД), претеча садашње железаре у Смедереву
  • 1914. - Пад Смедерева у руке Аустроугара у Првом светском рату. Град је жестоко бомбардован топовима званим дебела Берта, који су град јако оштетили
  • 1918. - 17. октобра Смедерево је ослобођено
  • 1941. - 5. јуна у 14 сати и 14 минута Смедерево је доживело катастрофалну експлозију какву никад до тад није доживело. Експлозију је изазвала муниција коју су у тврђави складиштили окупатори. Том приликом погинуло је преко 3.000 људи, а цео град је био порушен и делом затрпан земљом
  • 1944. - У Другом светском рату, 16. октобра Смедерево је ослобођено
  • Дан општине Смедерево - 5. октобар
  • Комеморација жртвама експлозије 1941. - 5. јун

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Железничка станица у Смедереву

Познате личности везане за Смедерево[уреди]

               
Учесници олимпијаких игара из Смедерева

Градови побратими[уреди]

Галерија слика[уреди]

Панорама Смедерева

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Сајтови о Смедереву[уреди]


Смедеревске институције[уреди]

Остало[уреди]