Смедерево

Из Википедије, слободне енциклопедије

Смедерево
Центар Смедерева
(Грб)	(Застава)
Основни подаци
Званични назив:	Смедерево
Површина:	38,58 (ужа градска зона)/144,85 (шира градска зона) km²
Популација (2002)  - ужа градска област:  - шира градска област:  - густина:	62.805 77.808 1628/537 ст./km² (ужа зона/шира зона)
Надморска висина:	m
Часовна зона:	UTC+1 (CET) (Летње време: UTC+2 (CEST)
Прво помињање:	1019.
Дан града:	17. октобар
Градови побратими:	Херцег Нови (Црна Гора), Пале (Босна и Херцеговина), Волос (Грчка)
Положај
Покрајина:	Централна Србија
Управни округ:	Подунавски
Општина:	Смедерево
Географске координате:	44° 40′ ′′ с.г.ш. 20° 56′ ′′ и.г.д.
Смедерево Смедерево на карти Србије
Ознаке града
Ауто ознака:	SD
Позивни број:	026
Поштански број:	11300
Политика
Градоначелник:	Предраг Умичевић (ДС)
Владајуће странке:
Последњи избори:	11.05.2008.
Званична адреса града Смедерева
Адреса:	11300 Смедерево
Телефон:	(026)
Факс:
Интернет страна:	[http://www.smederevo.org.rs www.smederevo.org.rs]
Електронска пошта:

Координате: 44° 40′ ′′ СГ Ш, 20° 56′ ′′ ИГ Д

Смедерево (лат. Smederevo, грч. Сфентером, нем. Semendria, рум. Semendria, мађ. Szendrő, тур. Semendire) је град у Подунавском округу. Налази се на обалама Дунава у североисточном делу Србије. Према попису из 2002. било је 62.805 становника (према попису из 1991. било је 63.884 становника).

Смедерево је са изградњом Смедеревске тврђаве 1430. постала престоница Српска деспотовинаСрпске деспотовине пошто да је Београд, дотадашња престоница, враћен Угарској. године. Смедеревску тврђаву је основао тадашњи српски деспот Ђурађ Бранковић. Смедеревска тврђава је тада представљала највећу равничарску тврђаву у Европи.

Смедерево је данас велики индустријски центар.

Садржај 1 Географски положај 2 Клима 3 Историја 4 Значење топонима 5 Демографија 6 Даљинар 7 Административна организација 7.1 Административна подела Смедеревске области 1945 – 1964. 7.2 Тренутна административна структура 8 Демографија 9 Важне године и датуми 10 Познате личности везане за Смедерево 11 Градови побратими 12 Галерија слика 13 Референце 14 Види још 15 Спољашње везе 15.1 Сајтови о Смедереву 15.2 Смедеревске институције 15.3 Остало

[уреди] Географски положај

Смедерево се налази на 40° 39’ северна географске ширине и 20° 57’ источне географске дужине. Налази се у североисточном делу Републике Србије, на другој по величини европској реци Дунаву. Од престонице Београда удаљен је свега 46 километара.

[уреди] Клима

Смедерево има више степско континенталну него умерено континенталну климу. Средња годишња температура у граду је 11,4 °C. Средња јануарска температура је тек нешто испод нуле (-0,6 °C), док јулска достиже просечних 21,9 °C. Током пролећних месеци (март, април и мај) просечна температура износи око 14 степени. Током јесени (септембар, октобар и новембар) просечна температура је 9,6 степени. У Смедереву падне око 650 mm воденог талога годишње. Највише је падавина у мају (72 mm) и јуну (86 mm) а најмање у фебруару (38 mm).

[уреди] Историја

Први помен Смедерева наилазимо године 1019. у повељи византијског цара Василија II када је овде успостављена једна од епископија новостворене Охридске архиепископије. Следећи писани помен о Смедереву налази се и у повељи кнеза Лазара из 1381. године, у којој се спомиње манастир Раваница и села и имања која поклања „у Смедереву људини Богосаву с опћином и с баштином“. Насеље добија на значају тек у XIV веку са повлачењем српске државе на север пред турским налетима. 1427, након смрти свог претходника Стефана, деспот Ђурађ Бранковић је по претходно утврђеном договору морао да угарском краљу врати Београд. Као град са традицијом престонице Смедерево се издвојило одмах по изградњи Смедеревске тврђаве 1430. године. Све до 1459. године град је био седиште Деспотовине на челу са деспотом Ђурђем Бранковићем. Након тога град потпада под власт Турака. Иако је разорен у сукобу 1459, Турци увиђају његов изузетно повољан положај на Дунаву и дограђују утврђење сада за своје потребе. Током дугог периода био је седиште Смедеревског санџака, све до доласка Аустроугара 1718. 1739. град је опет под Турцима. Међутим развој града за време Аустроугара настављен је отварањем прве основне школе 1806. године, за време Првог српског устанка. У то време у граду је основан Правитељствујушчи совјет, на челу са Доситејем Обрадовићем и Смедерево је поново постало престоница.

Под немачком окупацијом, 5.јуна, 1941 Смедерево је доживело катастрофалну експлозију. Експлозију је изазвала муниција коју су окупатори превозили жељезницом и складиштили у тврђави. Том приликом погинуло је преко 3.000 људи, а цео град је био порушен и делом затрпан земљом.

Са почетка 20. века град је бројао 7.000 становника, а данас према последњем попису из 2003 године има 62.900 становника у граду и 116.000 у селима убраја се у десет највећих градова у земљи. На ширем подручју града, рачунајући и седам приградских насеља, Смедерево броји 77.808 становника (по попису из 2002. године.Карађорђев дуд је споменик природе - ботаничког карактера али и знаменито место из историје Смедерева. Под овим стаблом је 8. новембра 1805. године вожд Карађорђе, вођа Првог српског устанка, у присуству српских старешина и устаника примио кључеве Смедеревске тврђаве од турског заповедника града, диздара Мухарема Гуше. Предаја кључева је извршена на свечан начин, јер су Турци оставили Србима много топова и муниције, а Карађорђе им је дозволио да изађу из Смедерева са војним частима и ситним оружјем и да лађама оду низ Дунав у Видин, у Бугарску.

[уреди] Значење топонима

Постоје многа мишљења о значењу топонима Смедерево.

1. Италијански историчар Антонио Бонфини (1427.–1503.) у своме делу Rerum Hungaricarum decades IV cum dimidia наводи да име Смедерева потиче од Светог Андреје (Иначе, мађарски назив за Смедерево који се до данас задржао у овом језику је Szendrő).
2. У делу Охридска архиепископија у почетку XI века Стојан Новаковић је написао: Познато је поодавно да је Смедерево покварено EIS MONTE AUREO, јер је град подигнут на месту некадашњег римског града Mons Aurea, што у преводу значи Златно Брдо. Ова римска насеобина забележена је на Појтингеровој карти која потиче из IV века.
3. Постоји мишљење да је топоним Смедерево сложеница две речи : смет и древо због изразито густих храстових шума на овом подручју.
4. Топоним Смедерево по неким изворима вуче порекло од средњовековног мушког имена Смендер
5. Многи аутори сматрају да је порекло овог топонима иранско-хазарског порекла. У преводу са иранског Семендер значи крајња врата . Управо тако се звао и хазарски град који се налазио на југозападној обали Каспијског језера. Крајем X века Хазарско царство нестаје и многи становници Семендера, бежећи пред најездом освајача, упутили су се у наше крајеве, називајући своја нова насеља именима својих ранијих пребивалишта.

[уреди] Демографија

У насељу Смедерево живи 49015 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,5 година (36,4 код мушкараца и 38,5 код жена). У насељу има 20948 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 14206 [1] 1953. 18328 1961. 27182 1971. 40192 1981. 55369 1991. 63884 62227 2002. 65443 62805

Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби			58.246	92,74%
Роми			1.647	2,62%
Црногорци			486	0,77%
Македонци			283	0,45%
Југословени			264	0,42%
Хрвати			158	0,25%
Мађари			128	0,20%
Муслимани			37	0,05%
Словенци			35	0,05%
Албанци			34	0,05%
Румуни			31	0,04%
Бугари			26	0,04%
Руси			24	0,03%
Немци			20	0,03%
Бошњаци			16	0,02%
Чеси			10	0,01%
Словаци			10	0,01%
Украјинци			9	0,01%
Русини			5	0,00%
Буњевци			4	0,00%
Власи			3	0,00%
непознато			788	1,25%

[уреди] Даљинар

Растојање неких градова од Смедерева (до 200 km)

• Ковин - 12 km
• Пожаревац - 29 km
• Смедеревска Паланка - 34 km
• Велика Плана - 37 km
• Младеновац - 38 km
• Панчево - 44 km
• Београд - 46 km
• Бела Црква - 57 km
• Свилајнац - 61 km
• Велико Градиште - 63 km
• Вршац - 72 km
• Аранђеловац - 74 km
• Голубац - 80 km
• Јагодина - 83 km
• Крагујевац - 89 km
• Рума - 107 km
• Лазаревац - 108 km
• Зрењанин - 118 km
• Сремска Митровица - 122 km
• Нови Сад - 130 km
• Мајданпек - 135 km
• Решица - 138 km
• Ваљево - 143 km
• Краљево - 144 km
• Темишвар - 146 km
• Чачак - 148 km
• Бор - 163 km
• Пожега - 183 km
• Ниш - 191 km
• Зајечар - 192 km
• Арад - 196 km

[уреди] Административна организација

Након Другог светског рата, Смедерево је добило значајну улогу као административни центар. Пре тога Смедерево је са својом облашћу припадало Дунавској бановини (седиште Нови Сад). Током Другог светског рата Смедерево је било седиште дела Дунавске бановине који је био окупиран искључиво од стране Немачке војске (Шумадија, Браничево и Банат, који је касније установљен као посебна аутономна регија под влашћу банатских Немаца). Од 1945. године новостворена држава ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија) а потом и СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) подељена је на области (крајеве) чији су саставни делови биле општине. Смедерево је после 1945. године постало седиште Смедеревске области, која је обухватала Град Смедерево (насеље Смедерево и њему гравитирајућа приградска насеља) и још 7 општина.

[уреди] Административна подела Смедеревске области 1945 – 1964.

1. Град Смедерево са припадајућим насељима

• Смедерево
• Вучак
• Липе
• Петријево
• Радинац
• Сеоне
• Удовице
• Шалинац

2. Општина Колари са припадајућим насељима

• Колари
• Бадљевица
• Биновац
• Водањ
• Дражањ (сада припада општини Гроцка и Граду Београду)
• Друговац
• Камендол (сада припада општини Гроцка и Граду Београду)
• Ландол
• Луњевац
• Мало Орашје
• Пударци (сада припада општини Гроцка и Граду Београду)
• Суводол
• Умчари (сада припада општини Гроцка и Граду Београду)

3. Општина Мала Крсна са припадајућим насељима

• Мала Крсна
• Враново
• Врбовац
• Лугавчина
• Михајловац
• Осипаоница
• Раља Смедеревска
• Скобаљ

4. Општина Сараорци са припадајућим насељима

• Сараорци
• Крњево (сада припада општини Велика Плана)
• Лозовик(сада припада општини Велика Плана)
• Милошевац (сада припада општини Велика Плана)
• Трновче (сада припада општини Велика Плана)

5. Општина Азања са припадајућим насељима

• Азања (сада припада општини Смедеревска Паланка)
• Бачинац (сада припада општини Смедеревска Паланка)
• Влашки До (сада припада општини Смедеревска Паланка)
• Добри До
• Селевац (сада припада општини Смедеревска Паланка)

6. Општина Велика Плана са припадајућим насељима

• Велика Плана
• Велико Орашје
• Доња Ливадица
• Купусина
• Марковац
• Ново Село
• Радовање
• Ракинац
• Старо Село

7. Општина Смедеревска Паланка са припадајућим насељима

• • Смедеревска Паланка
• Баничина
• Башин
• Влашка
• Водице
• Глибовац
• Голобок
• Грчац
• Кусадак
• Мала Плана
• Мраморац
• Придворице
• Ратари
• Церовац

8. Општина Младеновац (сада припада Граду Београду) са припадајућим насељима

• • Младеновац
• Амерић
• Велика Иванча
• Велика Крсна
• Влашка
• Границе
• Дубона
• Јагњило
• Ковачевац
• Кораћица
• Мала Врбина
• Марковац
• Међулужје
• Младеновац Село
• Пружатовац
• Рабровац
• Рајковац
• Сенаја
• Шепшин

Након 1964. године, и нове територијалне реорганизације, промењене су границе општина, а Смедерево постаје седиште новоформираног Подунавског региона, које је обухватало дотадашње облати са седиштима у Смедереву и Пожаревцу. Ова територијална организација важила је до децембра 1991., када је ступила на снагу подела Републике Србије на округе (која важи и данас). Смедерево је постало седиште Подунавског округа, који осим општине Смедерево обухвата и општине Велика Плана и Смедеревска Паланка.

[уреди] Тренутна административна структура

Градске месне заједнице:

• МЗ Доњи Град
• МЗ Славија
• МЗ Златно Брдо
• МЗ Ладна Вода
• МЗ Свети Сава
• МЗ Плавинац
• МЗ Карађорђев Дуд
• МЗ Папазовац
• МЗ Царина
• МЗ Лештар
• МЗ 25. Мај

Приградска насеља:

• Вучак
• Липе
• Петријево
• Радинац
• Сеоне
• Удовице
• Шалинац

Према најновијем Закону о територијалној организацији, који је недавно усвојила Влада Републике Србије, Смедерево ће уз још 14 предложених општина, уколико Скупштина усвоји овај закон, добити статус града.

[уреди] Демографија

Данас на подручју општине Смедерево (рачунајући и расељена лица са Косова и Метохије) живи 117.134 становника, од чега у самом граду и приградским насељима 83.768 житеља. Густина насељености општине 2006. године је 243,27 становника по km². Главни разлог наглом расту броја становника за период 2002.-2006. је услед доласка око 7.500 расељених лица са Косова и Метохије, који су ово подручје интензивно населили у периоду од 1999. па све до данас. Стопа природног прираштаја је негативна, и износи -1,0 промила (2004.), док је 2003. године она била -1,4 промила. У општини Смедерево живи 28 различитих етничких група. По поису из 2002. најбројнији су Срби (104.222 - 94,91%), затим Роми (1.801 - 1,64%), следе Црногорци (533 - 0,49%), Македонци (354 - 0,32%), Југословени (296 - 0,27%), Хрвати (198 - 0,18%), Мађари (144 - 0,13%), а од осталих националности издвајају се Албанци, Бошњаци, Бугари, Власи, Буњевци, Муслимани, Немци, Румуни, Руси, Русини, Словаци, Словенци, Украјинци, Чеси и остали. Значајно је поменути и Грке и Јевреје, који вековима имају своју заједницу у овом граду.

Број становника у општини Смедерево у периоду 1948-2006 године

Година	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.	2006.
Број становника	59.545	66.132	77.682	90.650	107.366	110.768	109.809	117.134*

Број становника у граду Смедереву у периоду 1948.-2006. година

Година	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.	2006.
Број становника	24.761	29.663	39.793	54.257	69.814	76.984	77.808	83.768*

^*заједно са избеглим становништвом са Косова и Метохије

Извор: Републички завод за статистику Србије, попис 2002., књига пописа 9 (Упоредни преглед броја становника од 1948 до 2002 године-подаци по насељима и општинама)

[уреди] Важне године и датуми

• 1430. - Изграђен Мали град смедеревске тврђаве
• 1456. - На Бадњи дан 24. децембра умро је деспот Ђурађ Бранковић
• 1459. - Смедерева подпада под власт Турака
• 1805. - У Првом српском устанку Смедерево ослобођено од Турака под вођством Карађорђа Петровића. Исте године основан и Правитељствујушчи совјет
• 1806. - Отворена прва градска Основна школа у Србији са учитељем Јованом Ранчићем
• 1854. - Изграђена Црква св. Георгија
• 1866. - Основана болница
• 1867. - 12. априла Турци заувек напуштају Смедерево и предају кључеве града Љубомиру Узун Мирковићу
• 1871. - Почела са радом Гимназија
• 1875. - Покренут је први дневни лист Народна воља
• 1886. - Из Смедерева кренуо први воз на релацији Смедерево - Велика Плана
• 1899. - Основано позориште
• 1913. - Са радом отпочело Српско акционарско рударско топионичарско индустријско друштво (САРТИД), претеча садашње железаре у Смедереву
• 1914. - Пад Смедерева у руке Аустроугара у Првом светском рату. Град је жестоко бомбардован топовима званим дебела Берта, који су град јако оштетили
• 1918. - 17. октобра Смедерево је ослобођено
• 1941. - 5.јуна у 14 сати и 14 минута Смедерево је доживело катастрофалну експлозију какву никад до тад није доживело. Експлозију је изазвала муниција коју су у тврђави складиштили окупатори. Том приликом погинуло је преко 3.000 људи, а цео град је био порушен и делом затрпан земљом
• 1944. - У Другом светском рату, 16. октобра Смедерево је ослобођено

• Дан општине Смедерево - 5. октобар
• Комеморација жртвама експлозије 1941. - 5.јун

[уреди] Познате личности везане за Смедерево

• Ђурађ Бранковић
• Јанош Хуњади
• Димитрије Љотић, политичар
• Илија Милосављевић Коларац, задужбинар
• Вук Гргуревић
• Живорад Лазић
• Карађорђе Петровић
• Доситеј Обрадовић
• Димитрије Давидовић, новинар
• Антоније Протић
• Бранислав Нушић, књижевник
• Зорица Брунцлик, певачица
• Слободан Бода Нинковић, глумац
• Зоран Јанковић, градоначелник Љубљане
• Тања Савић, певачица
• Дејан Тончић, глумац
• Злата Петковић, глумица
• Матеја Кежман, фудбалер
• Пал Кинижи
• Милосав Славко Пешић, књижевник
• Радивоје Лола Ђукић, редитељ
• Божа Николић, глумац
• Јелена Мрђа, глумица
• Марица Вранеш, глумица

[уреди] Градови побратими

• Херцег Нови, Црна Гора
• Пале, Република Српска, БиХ
• Волос, Грчка

[уреди] Галерија слика

Смедерево после турског освајања

Скупштина оkруга (Зграда Регије)

[уреди] Референце

[уреди] Види још

• Општина Смедерево
• Смедеревска тврђава
• Смедеревска песничка јесен
• Механа Сараорци
• Карађорђев дуд

[уреди] Спољашње везе

• Званичне странице Општине Смедерево

[уреди] Сајтови о Смедереву

• SD Cafe - Сајт за дружење и забаву младих Смедерева. Вести из Смедерева, текстови, слике, интервјуи, форум ...
• СДИНФО::Смедерево информативни центар
• Smederevo - Mapa grada

[уреди] Смедеревске институције

• Центар за културу Смедерево
• Музичка школа Коста Манојловић Смедерево
• Народна библиотека Смедерево
• Гимназија Смедерево
• ОШ „Др. Јован Цвијић“ Смедерево
• ЈКП „Водовод“ Смедерево

[уреди] Остало

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

Градови у Републици Србији
Београд • Ваљево • Врање • Зајечар • Зрењанин • Јагодина • Крагујевац • Краљево • Крушевац • Лесковац • Лозница • Ниш • Нови Пазар • Нови Сад • Панчево • Пожаревац • Приштина • Смедерево • Сомбор • Сремска Митровица • Суботица • Ужице • Чачак • Шабац

Насељена места општине Смедерево
Бадљевица • Биновац • Водањ • Враново • Врбовац • Вучак • Добри До • Друговац • Колари • Ландол • Липе • Лугавчина • Луњевац • Мала Крсна • Мало Орашје • Михајловац • Осипаоница • Петријево • Радинац • Раља • Сараорци • Сеоне • Скобаљ • Смедерево • Суводол • Удовице • Шалинац