Фиат G.80

С Википедије, слободне енциклопедије
Фиат G.80
Авион Фиат G.80-3B (Museo Storico, Vigna di Valle)
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производњепрототип
Статуснеактиван
Први корисник Италија AМ
Број примерака5+5 G.82
Дужина12,90
Размах крила11,80
Висина4,03
Површина крила25,20
Празан3.950
Нормална полетна5.850
Турбо-млазни моторde Havilland Goblin 35
Потисак ТММ15,57 kN
Брзина крстарења750 km/h
Макс. брзина на Hопт835 km/h
Долет1.100 km
Плафон лета12.900 m
Брзина пењања857 m/min

Фиат G.80 је италијански школски авион на млазни погон кога је развио Фиат.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Цртеж авиона Фиат G.82 у 3 пројекције
Aвион Фиат G.80-3B бочни изглед
Мотор de Havilland Goblin авиона Фиат G.80
Aвион Фиат G.82
Мотор Rolls Royce Nene авиона Фиат G.82

Фиат G.80-1B је био први авион на млазни погон развијен у Италији. Прототип је полетео 9. децембра 1951. После прве етапе летачких испитивања на аеродрому Фијат у Торину, летелица је пребачена на даља испитивања у ваздухопловну базу Амендола, где се 9. маја 1952. срушио.

Инжењер Ђузепе Габријели је наставио развој прототипа G.80-2B са измењеним пројектом као G.80-3B, који је полетео 19. марта 1953. Све ове прототипове покретао је турбомлазни мотор de Havilland Goblin 35[1].

Након ових испитивања дефинитивно је утврђено да инсталисани мотор нема довољно снага за овај авион па се приступило изради прототипа G.82 са мотором Rolls-Royce Nene 2/21 turbojet, потиска 22 kN, који је први пут полетео 23. маја 1954[2]. Овај авион је испунио очекивања и пројектаната и стручњака из Ратног ваздухопловства. У паралелном тестирању G.82 се показао бољи од Локида Т-33. Нажалост Фиат није могао да добије трку у комерцијалним условима које је понудио Локид[3].

Технички опис[уреди | уреди извор]

Фиат G.80 је једномоторни авион, нискокрилац, двосед, са стајним органима типа трицикл, са бочним уводницима ваздуха и са класичним механичким командама лета.

Труп авиона је потпуно металне конструкције углавном од дуралуминијума са оплатом од алуминијумског лима причвршћене закивцима са упуштеном главом. У трупу су смештена два кокпита у тандем распореду са удвојеним командама. Оба кокпита су покривена провидним поклопцем у облику капље. Мотор је смештен у репу авиона а у трупу резервоари са горивом[4].

Погонска група у авион је угрђен турбомлазни мотор de Havilland Goblin 35 са потиском од 15,57 kN. Код прототипа G.82 уграђен је мотор Rolls-Royce Nene 2/21 turbojet, потиска 22 kN.

Крило је управно на труп авиона, трапезног облика без угла диедра и стреле. Носаећа конструкција и оплата су од дуралуминијума спајане закивцима. Кроз крила су провучене све неопходне инсталације за нормално функционисање авиона на земљи и у лету[4].

Репне површине су класичне: један вертикални стабилизатор са кормилом правца, два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Сви елементи репа су металне конструкције са облогом од ал-лима.

Стајни трап је типа трицикл: испод кљуна авиона се налази једна стајна нога са точком који се у току лета увлачио у труп авиона. Испод крила су се налазиле две главне ноге стајног трапа које су се у току лета увлачиле према трупу авиона. Сви точкови су били опремљени кочницама а стајне ноге уљним амортизерима. Гуме на точковима су биле нископритисне[5].

Наоружање[уреди | уреди извор]

Авион је наоружан следећим оружјем: 2 х Colt-Browning M3 фиксна митраљеза кал. 12,7mm у трупу, 2 х 230kg бомби и 8 x HVAR ракета.

Наоружање авиона: Фиат G.80
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 2хColt-Browning M3
Калибар 12,7 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Класичне авио бомбе 230
Укупна маса 460 kg
Број тачака за подвешавање 2
Ракетно наоружање (ракете)
Број и ознака ракета 8 x HVAR


Верзије[уреди | уреди извор]

  • G.80-1B - прототип (направљено 2 ком.)
  • G.80-3B - претсеријска верзија (направљено 3 ком.)
  • G.81 - производна верзија G.80 (није направљена, развој је отказан у корист G.82)
  • G.82 - прототипови за НАТО такмичење (направљено 2 ком.) и четири произведена
  • G.84 - верзија са мотором Аллисон Ј35 (није направљена)

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Није дошло до оперативне употребе ових авиона. Они су само као прототипови опитовани у фабричком и државном испитивању.

Иако је у оперативном смислу овај авион био безначајан, он је одиграо веома важну улогу у прескакању технолошког јаза између америчке и британске авио индустије са једне страна и италијанске. Захваљујући лиценцној производњи британских и америчких авиона и млазних мотора као и на основу стечених искуства у властитој конструкцији малзних авиона Фиатови конструктори на челу са инж. Ђузепе Габријелијем направили су авион Фиат G.91 који је победио на НАТО конкурсу за најбољи лаки ловац, и на тај начин ухватили корак са модерним авио индустријама света.

Сачувани примерци[уреди | уреди извор]

Фиат G.80-3Б војне регистрације Италијанског ратног ваздухопловства ММ53882/РС-22, раније изложен у Пратица ди Маре, сада се чува у спектакуларном музеју Museo Storico, Vigna di Valle Italia.

Земље које су користиле авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ http://www.airwar.ru/enc/attack/g80.html
  2. ^ https://www.aeronautica.difesa.it/storia/museostorico/Pagine/FiatG80.aspx
  3. ^ https://aviationsmilitaires.net/v3/kb/aircraft/show/291/fiat-g80
  4. ^ а б https://www.alamy.com/stock-photo/fiat-g-80.html
  5. ^ http://www.primeportal.net/hangar/giacomo_gramazio/fiat_g-80-3b_mm53882/

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bridgman, Leonard (1956). Jane's All The World's Aircraft 1956–57. New York: The McGraw Hill Book Company.
  • Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. pp. 390–91.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Фиат G.80 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фиат_G.80&oldid=27368637”