Фиат C.29

С Википедије, слободне енциклопедије
Фиат C.29
Фиат C.29 спортски хидроавион
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње1928.
Уведен у употребу1929.
Статуснеактиван
Први корисникФиат  Италија
Број примерака2
Дужина5,45
Размах крила6,62
Висина2,75
Површина крила8,0
Празан900
Нормална полетна1.160
Клипно-елисни мотор1 х Fiat AS.5 (V12 цилиндара)
Снага746 kW
Макс. брзина на Hопт558 km/h

Фиат C.29 (итал. Fiat C.29) је спортски хидроавион направљен у Италији за такмичење хидроавиона, Шнајдер Тропи куп 1929. године. Авион је први пут полетео 1929. године.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

инг.Celestino Rosatelli конструктор авиона Фиат C.29
Авион Фиат C.29 изглед спреда

Фиат се одазвао захтевима министарства да учествује у трци хидроавиона Шнајдер Тропи купу, али је одлучио да прошири учешће у престижној трци увођењем не само својих чувених мотора који су освајали светски рекорд, већ и хидроавиона сопственог дизајна. Авион је назван C.29 као скраћеница за - трку године 1929.

Авион Фиат C.29 је пројектовао тим инжењера Челестина Росателија, пројектанта чувених Фиатових двокрилаца, од Фиат CR.1 до Фиат CR.42, Иако се у општем погледу није много разликовао од осталих хидро тркача, инжењер Росатели је имао за циљ да смањи авиону оптерећење по јединици снаге, како би стигао до односа снаге и тежине 1:1. C.29 је стога био нешто мањи од осталих хидроавиона и лакши, са само 900 kg празног авиона, био је око 500 kg лакши од рецимо Маки М.39 или Маки М.52. Овако мала тежина авиона у комбинацији са мотором велике снаге (1.000 KS) учинили су C.29 осетљивим на команде и стога тешким за летење. Последице овога су падови оба прототипа тако да због краткоће времена C.29 није могао да буде оспособљен за трку.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Труп авиона је био направљен потпуно од метала, како носећа конструкција тако и оплата. Конфигурација је била класични нискокрилни моноплан, типичан за сличне авионе намењене за такмичење у Шнајдер Тропи купу из средине двадесетих година двадесетог века.

Погонска група Овај авион је био опремљен 12-цилиндарским V-мотором Фиат AS.5 снаге 1000 KS (746 kW), течношћу хлађен. За хлађење су предвиђене плоче хладњака на крилима. Овај мотор је направљен само за овај пројекат, опремање авиона Фиат C.29 за учешће у Шнајдер купу како би се минимизирала предња површина и тиме смањио аеродинамички отпор. Направљено је само неколико примерака овог мотора. Неколико година ово је био најлакши авионски мотор на свету[1].

Крило је било дрвене носеће конаструкције обложено алуминијумским лимом. Крила су била правоугаоног облика са полукрижним крајевима. Изнад и испод крила су се налазиле расхладне ћелије хладњака за расхладну течност мотора.

Репне површине су имале хоризонталне и верткални стабилизатор као и кормила правца и дубине. Имале су металну носећу конструкцију пресвућену алуминијумским лимом. После пада првог прототипа, на другом прототипу је вертикални стабилизатор продужен и испод трупа.

Стајни трап код овог авиона је био пар од дрвета направљених пловака у којима су се налазили резервоари са горивом.

Наоружање[уреди | уреди извор]

Авион није био наоружан.

Верзије[уреди | уреди извор]

Направљена су два прототипа од којих је први са бројем 129 потопљен а други са бројем 130 сачуван до данашњих дана као музејски примерак.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Први лет прототипа хидроавиона Фиат C.29 је направљен почетком јуна 1929. године на језеру Гарди. При том је примећено да је хидроавион бочно нестабилан. Дана 16. јуна 1929, први прототип, редни број 129, је при слетању наишао на заталасану водену површину, одскочио у ваздух, застао и заронио окомито у воду. Пилот је захваљујући отвореном кокпиту спашен неповређен. Други прототип, број 130,је брзо завршен, овај авион је имао веће репне површине да би се исправили проблеми са стабилношћу.

Други прототип је 12. августа 1929. године, потонуо у воду при трећем покушају полетања, пилот је лакше повређен, али је авион уништен, а мотор је потонуо на дно језера Гарда дубине 90 метара и ниад није пронађен. Итало Балбо је наредио да се олупина авиона обнови и као 130бис, је послат директно у Енглеску без пробног летења за предстојеће такмичење Шнајдер трофеја. C.29 се појавио на РАФ Калсхоту, али није летео током такмичења, италијански тим је заузео друго, четврто и шесто место користећи хидроавионе Маки М.52 и М.67.

Сачувани примерци[уреди | уреди извор]

Авион Фиат C.29 Музејски примерак

Други примерак C.29 са редним бројем 130 бис, најстарији Фијатов авион који данас постоји, чува се у Историјском музеју Ваздухопловства, Vigna di Valle у близини Рима.

C.29 серијски број 129 потонуо је у језеро Гарда 16. јуна 1929. током фазе испитивања. Пилот, Франческо Ађело, је спашен неповређен. Олупину летелице пронашао је 21. фебруара 2016. године у области залива Дезенцано ронилачки тим Групе волонтера језера Гарда.

Земље које су користиле авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jotti da Badia Polesine, Annuario dell Aeronautica Italiana, Milano, Libreria Aeronautica,1934.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
  • Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Јанић, Чедомир (2003.),Век авијације - [илустрована хронологија], Беочин: Ефект 1, ISBN 86-84905-00-8
  • Jotti da Badia Polesine, Annuario dell Aeronautica Italiana, Milano, Libreria Aeronautica,1934.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Фиат C.29 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фиат_C.29&oldid=27035385”