Хајнрих XIII, војвода Баварске

С Википедије, слободне енциклопедије
Хајнрих XIII, војвода Баварске
Лични подаци
Датум рођења(1235-11-19)19. новембар 1235.
Место рођењаЛандсхут,
Датум смрти3. фебруар 1290.(1290-02-03) (54 год.)
Место смртиБургхаузен,
Породица
СупружникЕлизабета од Угарске (војвоткиња Баварске)
ПотомствоОтон III Вителсбах, Лудвиг III, војвода Баварске, Штефан I, војвода Баварске
РодитељиОтон II Вителсбах
Агнес од Палатината
ДинастијаВителсбах
Период1253–1290
ПретходникОтон II Вителсбах
НаследникОтон III са Лудвигом III и Штефаном I

Хајнрих XIII Вителсбах (Ландсхут, 19. новембар 1235- Бургхаузен, 3. фебруар 1290)је био војвода Баварске. Био је син Отона II и Агнес од Палатината.

Биографија[уреди | уреди извор]

Године 1254. наследио је оца заједно са братом Лудвигом II у Баварској и Фалачкој. Браћа су против закона поделила своју земљу 1255. године. Војвода Хенрик XIII је добио Доњу Баварску, а Лудвиг II Горњу Баварску и Палатинат. Била је то прва од многих подела војводства. Војвода Хенрик XIII је боравио у Ландсхуту и ​​1255. године, започели су радови на главном замку Бургхаузен.

Пошто је подела војводства била противзаконита, изазвала је гнев бискупа у Баварској који су се 1257. године, удружили са краљем Отакаром II од Чешке. У августу 1257. године, краљ Отакар II је напао Баварску, али су војводе Хенрик XIII и Лудвиг II успели да одбију напад. Био је то један од ретких усклађених и хармоничних поступака оба брата који су се често свађали. Војвода Хенрик XIII је такође касније неколико пута био у рату против надбискупије Салцбурга и бискупа Пасауа. Током сукоба немачког краља Рудолфа I са краљем Отакаром II, војвода Хенрик XIII је више пута мењао страну. Касније је уз његову помоћ основана опатију Фурстензел 1274. године.

Током владавине војводе Хенрика XIII, баварске мировне уредбе су донете у његовим доменима, у којима се наводи: „Свако ко изађе напоље ноћу без фењера крши мир и осумњичен је за злочин“. Наредбе се даље проширују на град Ландсхут да је свако ко носи мач или бодеж дању или ноћу подлегао тешким казнама.[1]

Војводу Хенрика XIII је наследио његов најстарији син Отон III, који је такође постао краљ Угарске. Хенрикова грана је изумрла 1340. године, а наследио ју је син војводе Лудвига II, цар Лудвиг IV.

Потомство[уреди | уреди извор]

Хајнрих се око 1250. године оженио Елизабетом, ћерком угарског краља Беле IV и Марије Ласкарине, из династије Арпада. Елизабета и Хајнрих су имали десеторо деце:

  • Агнеса од Вителсбаха (јануар 1254. - 20. октобар 1315.) - придружила се цистерцитском реду и постала монахиња.
  • Агнеса од Вителсбаха (17. јул 1255. - 10. мај 1260.) - добила име по старијој сестри.
  • Агнеса од Вителсбаха (29. октобар 1256. - 16. новембар 1260.) - добила име по својим старијим сестрама.
  • Елизабета од Вителсбаха (23. април 1258. - 8. август 1314.) - придружила се цистерцитском реду и постала монахиња.
  • Ото III, војвода од Баварске (11. фебруар 1261. - 9. новембар 1312.)
  • Хенрик од Вителсбаха (23. фебруар 1262. - 16. септембар 1280.)
  • Софија од Вителсбаха (око 1264. - 4. фебруар 1282.) - удата за Попа VIII од Хенеберга.
  • Катарина од Вителсбаха (9. јун 1267. - 9. јануар 1310.) - удата за Фридриха Туту од Мејсена.
  • Лудвиг III, војвода Баварски (9. октобар 1269. - 9. октобар 1296.)
  • Стефан I, војвода Баварски (14. март 1271. - 10. децембар 1310.)

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Otto IV, Count of Wittelsbach
 
 
 
 
 
 
 
8. Отон I, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Heilika of Pettendorf-Lengenfeld
 
 
 
 
 
 
 
4. Лудвиг I, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Лудвиг I, гроф Лона
 
 
 
 
 
 
 
9. Агнес од Лона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Agnes of Metz
 
 
 
 
 
 
 
2. Отон II Вителсбах
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Владислав II Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
10. Беджих, војвода Чешке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Гертруда од Бабенберга
 
 
 
 
 
 
 
5. Људмила од Чешке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Геза II
 
 
 
 
 
 
 
11. Елизабета од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Еуфросина Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
1. Хајнрих XIII, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Хајнрих X, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
12. Хајнрих Лав
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Гертруда од Суплингенбурга
 
 
 
 
 
 
 
6. Хајнрих V, гроф од Палатината
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Хенри II Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
13. Матилда од Енглеске, војвоткиња Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Елеонора од Аквитаније
 
 
 
 
 
 
 
3. Агнес од Палатината
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Фридрих II Швапски
 
 
 
 
 
 
 
14. Конрад, гроф од Палатината
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Агнеса од Немачке
 
 
 
 
 
 
 
7. Агнес Хоенштауфен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Berthold I, Count of Henneberg
 
 
 
 
 
 
 
15. Irmingard of Henneberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Bertha of Putelendorf
 
 
 
 
 
 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Arnold, Benjamin (2004). Power & Property in Medieval Germany Economic and Social Change 900-1300. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927221-1.
  • Klaniczay, Gábor (2002). Holy Rulers and Blessed Princesses: Dynastic Cults in Medieval Central Europe. Translated by Palmai, Eva. Cambridge University Press.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Arnold 2004, p. 123.