Херта Оберхојзер

С Википедије, слободне енциклопедије
Херта Оберхојзер
Херта Оберхојзер 1946. или 1947.
Датум рођења(1911-05-15)15. мај 1911.
Место рођењаКелн, Немачко царство
Датум смрти24. јануар 1978.(1978-01-24) (66 год.)
Место смртиЛинц на Рајни, Западна Немачка
НародностНемица
Занимањелекар
Оберхојзерова је осуђена на 20 година затвора на Докторском суђењу.

Херта Оберхојзер (нем. Herta Oberheuser; Келн, 15. мај 1911 — 24. јануар 1978, Линц на Рајни, Западна Немачка) је била ратни злочинац и нацистичка лекарка која је радила у концентрационим логорима Аушвиц и Равензбрик од 1940. године до 1943. године.

Образовање и чланство у Нацистичкој партији[уреди | уреди извор]

Оберхојзер је 1937. године стекла медицинску диплому у Бону, и специјализовала је дерматологију.[1] Убрзо потом је ступила у Нацистичку партију као практикант медицине, а касније је служила као лекар у Савезу немачких девојака.[1] Оберхојзер је, 1940. године, постављена за асистента Карла Гебхарда, тадашњег главног лекара СС, и личног лекара Хајнриха Химлера.[1]

Ратни злочини[уреди | уреди извор]

Оберхојзер и Гебхард су дошли у Равензбрик 1942. како би спроводили експерименте над затвореницима, са нагласком на покушајима да се пронађу бољи методи за лечење инфекција.[1] Спроводили су експерименте који су укључивали наношење сулфаниламида на намерно инфициране ране, експерименте који су се тицали регенерације и трансплантације костију, мишића и нерава над 86 жена, од којих су 74 биле пољске политичке затворенице у логору.[2] Убијала је здраву децу инјекцијама уља и евипана, а затим уклањала њихове екстремитете и виталне органе. Период од давања инјекције до смрти је трајао од три до пет минута, а особа би до самог краја била полусвесна. Спроводила је неке од најјезивијих и болнијих медицинских експеримената, са нагласком на намерно наношење рана логорашима. Како би симулирала ране које су немачки војници трпели у борби, Оберхојзер је утрљавала стране објекте као што су дрво, зарђали ексери, комадићи стакла, прашина или пиљевина у посекотине.

Суђење[уреди | уреди извор]

Херта Оберхојзер је била једина жена оптужени на нирнбершком „Докторском суђењу“, ком приликом је осуђена на 20 година затвора. Казна јој је касније скраћена на пет година.

Каснији живот[уреди | уреди извор]

Оберхојзер је пуштена у априлу 1952. године због доброг владања и постала је породични лекар у Западној Немачкој. Изгубила је посао 1956. године када ју је преживели логораш из Равензбрика препознао, а медицинска лиценца јој је поништена 1958. године. Међутим, жалила се, и поново добила право да се бави медицином у априлу 1961. године, након чега је радила у лабораторији у Институту Боделшвинг.[3] Умрла је у јануару 1978. године.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Mikaberidze 2013
  2. ^ Dawson, Mackenzie (08. 05. 2016). „After Hitler’s pal died, Nazis recreated his injuries in a sick experiment”. New York Post. Приступљено 19. 06. 2017. 
  3. ^ Cymes, Michel (2015). Hippocrate aux enfers - Chapitre 13 - "Elle n'était pas mauvaise" - Herta Oberheuser (на језику: француски). Éditions Stock. ISBN 9782234078413. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Херта Оберхојзер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херта_Оберхојзер&oldid=27492233”