Бон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Бон (вишезначна одредница).
Бон
Bonn

Zepper-sunrise-over-the-niveous-city-of-bonn.jpg
Бон

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Немачка Њемачка
Савезна држава Северна Рајна-Вестфалија
Становништво
Становништво 319.841[1]
Густина становништва 2.265 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 50°44′02″N 7°05′59″E / 50.73399, 7.09981
Временска зона UTC+1, љети UTC+2
Надморска висина 60 м
Површина 141,2 км²
Бон на мапи Њемачке
{{{alt}}}
Бон
Бон на мапи Њемачке
Остали подаци
Градоначелник Јирген Нимпч (СПД)
Поштански код 53111–53229
Позивни број 0228
Регистарска ознака BN
Веб-страна www.bonn.de


Координате: 50° 44′ 02" СГШ, 7° 05′ 59" ИГД
Бон (нем. Bonn) је град у њемачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија. Налази се на Рајни. Посједује регионалну шифру (AGS) 5314000, NUTS (DEA22) и LOCODE (DE BON) код.

Град има историју дугу 2.000 година и спада међу најстарије немачке градове. Био је главни град Западне Немачке од 1949. до 1990. У периоду 1288—1803 био је резиденција надбискупа и кнеза-изборника Келна. Овде је 1770. рођен Лудвиг ван Бетовен.

Географски и демографски подаци[уреди]

Положај града у округу

Град се налази на надморској висини од 60 метара. Површина општине износи 141,2 km².

Историја[уреди]

Историја града почиње од римских времена. Око године 10. п. н. е., Римљани су саградили мост преко Рајне близу места „Бона“ (лат. Bonna). После пораза Римљана у бици у Теутобуршкој шуми ово је постала тврђава за 7000 легионара.

По одласку Римљана, тврђава је постала град. Негде између 11-ог и 13-ог века, изграђена је романичка катедрала Минстер, а 1597. Бон је постао једна од резиденција принчева Келна. Принц-електор Клеменс Аугуст (18. век) наредио је изградњу низа барокних грађевина које и данас дају карактер граду. Још један значајан владар био је Макс Франц (владао крајем 18-ог века), који је основао Универзитет и бању Бад Годесберг. Био је покровитељ младог Лудвиг ван Бетовена, који је рођен у Бону 1770. Електор је финансирао први Бетовенов пут у Беч.

Године 1794, град су заузеле француске трупе. Постао је део Наполеоновог царства. 1815. Бон је заузела Пруска и остао је пруски град све до 1945. Град у то доба није имао већи значај.

После Другог светског рата Бон је припао британској окупационој зони, и 1949. постао привремена престоница Западне Немачке. Бон је изабран првенствено због залагања Конрада Аденауера, бившег градоначелника Келна и Канцелара Немачке после Другог светског рата, који је пореклом из околине Бона. Бон је изабран упркос чињеници да је Франкфурт био економичније решење.

Уједињењем Источне и Западне Немачке 1990, Берлин је поново постао главни град Немачке. Одлучено је да се државне институције из Бона преселе у Берлин, али су нека министарства остала у Бону. Бон је тако остао друга, незванична престоница Немачке, уз епитет „Федерални град“ (нем. Bundesstadt). Неке од зграда бивших државних институција уступљене су организацији Уједињених нација.

Универзитет у Бону, са око 30.000 студената, је један од највећих у Немачкој.

Становништво[уреди]

У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 319.841 становник. Просјечна густина становништва износи 2.265 становника/km².

Знаменитости[уреди]

Тврђава Годесбург
Поштански торањ, седиште Немачке поште (нем. Deutsche Post AG) и DHL-a.

Родна кућа Лудвига ван Бетовена се налази у улици Бонгасе. Поред градске тржнице смештена је стара градска већница, саграђена 1737. године у рококо стилу, за време владавине Клемента Августа Баварског. Користила се за прихват важнијих гостију који су посећивали град и као за седиште градоначелника. У непосредној близини већнице налази се дворац кнеза-изборника, а данас је главна зграда Универзитета у Бону.

Попелсдорфер алеја (нем. Poppelsdorfer Allee) је алеја која је окружена стаблима питомог кестена, а њом је пролазио први градски трамвај ког су вукли коњи. Заједно са дворцем кнеза-изборника постоји и дворац Попелсдорф, палата која је изграђена као одмаралиште кнезова-изборника у првој половини 18. века. Ову алеју пресеца железничка пруга и главна железничка станица Бон, саграђена 1883/84 године.

Три највише зграде у граду су радијски торањ WDR-а (нем. Westdeutscher Rundfunk, Западнонемачки радио), висок 180 метара у четврти Бон-Венисберг, затим седиште Немачке поште, високо 162,5 m и бивша зграда посланика немачког парламента звана Лангер Еуген, висока 114,7 m, данас нова локација Кампуса УН-а.

Поред Реинауенпарка, Ботанске Баште код двора Попелсдорф, палате Шаумбург и Гартен дер Вила, постоји преко 25 отворених и полуотворених великих башта у Бону. Уз то постоји још безброј приватних башта. Бон је с'тим један од најзеленијих градова Немачке [2].

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
  2. ^ „слике од 25 нај важнијих баста у Бону“. Stadt Bonn Приступљено 3. 6. 2010.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :