Хитац навише

Хитац навише је кретање тела баченог неком почетном брзином вертикално навише са неке висине или са Земљине површине. То је кретање из два дела - у првом делу тело се креће равномерно убрзано, а у другом делу тело слободно пада. Пример оваквог кретања је судијско подбацивање лопте на кошаркашкој утакмици.

Закони кретања[уреди | уреди извор]

Током првог дела кретања, кретања навише, интензитет брзине равномерно опада, а успорење тела је по интензитету једнако убрзању силе Земљине теже g. Брзина се смањује зато што сила Земљине теже делује у супротном смеру од смера почетне брзине тела.

Брзина тела v код хица навише се, током кретања нагоре, мења на следећи начин:

v = v₀ – gt,

где је v₀ - почетна брзина која је телу дата при избачају.

Ако са h означимо висину коју је тело достигло у неком тренутку t:

h = v₀t – ½gt²

Максималну висину коју тело достигне, можемо израчунати из обрасца:

h_max= ½gt_max²

где је t_max време за које тело достигне максималну висину.

Брзина тела и висина коју је тело достигло, у првом делу кретања, повезане су следећим обрасцем:

v² = v₀² – 2gh.

Пошто се брзина тела које је бачено навише смањује, оно ће се зауставити после времена

t_max= v₀/g,

које се зове време пењања. Од тог тренутка, тело почиње да пада слободно, с висине h_max коју је достигло у том тренутку. Тело се у овом делу кретања креће равномерно убрзано, а убрзање је једнако убрзању силе Земљине теже g.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Слободан пад. Хитац навише и хитац наниже (језик: српски)