Чесме Центра и Ракијске пијаце

С Википедије, слободне енциклопедије

Чесме Центра и Ракијске пијаце су задужбине разних еснафа и знаменитих личности Ужица. Најпознатије међу њима су Чесма Опанчарског еснафа, Чесма Трговачко–занатлијског еснафа, Чесма Пекарско-механског еснафа, Аљова чесма, Чесма Слануша, на Слануши која је име добила по сланастом укусу воде. Чесме задужбине еснафа у највећем броју су основане 1896. године.

Историјат задужбинара[уреди | уреди извор]

Еснафи у Ужицу[уреди | уреди извор]

Ради заштите економских интереса, у првом реду, од конкуренције турских занатлија, стварају се еснафска удружења. Још пре доношења еснафске одлуке, 1840. године, у Ужицу је основан Табачко-ћебаџијски еснаф, а затим Механско-пекарски. Еснафска уредба из 1847. године отвара пут интензивнијем и бржем оснивању еснафских организација у Србији и у Ужицу. Трговци и бакали удружују се у еснаф 1847. године, обућари 16. новембра 1852, абаџије, терзије, дунђери, зидари и опанчари 1853. године, сарачи 1862. Ужички трговци: Јован Дамјановић, Арсеније Ранчевић, Периша Вукотић, Милован Марјановић, Томо Јовановић, Михаило Марић и Јевђеније Лазаревић захтевају од Народне скупштине 3. септембра 1864. године да се у чаршији оснује трговачки еснаф, “па да нико трговину шпекулативну не предузима, који од еснафа на то право не добује”. Мешовити еснаф основан је 1865. године[1]

Попис чесама[уреди | уреди извор]

Уклоњене чесме[уреди | уреди извор]

  • Чесма код Јевђове пекаре
  • Чесма у дворишту куће поч. Грозде Дамјановић
  • Липска чесма (Чесма на Липи)
  • Крива чесма
  • Ђерасимовића чесма
  • Котлајића чесма (Липска чесма)
  • Чесма код старе цркве
  • Кадинац (Кадињац)
  • Студенац
  • Шајковића чесма
  • Кубуровина
  • Радишића чесма
  • Табана[2]

Активне чесме[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ужице и околина : 1862-1914. : (докторска дисертација) / Стеван Игњић. - Титово Ужице : Вести, 1967.
  2. ^ а б Чесме ужичке / Милорад С. Искрин ; [фотографије Милорад С. Искрин ; мапе израдио Гордан Гого Ћосић]. - 2. допуњено изд. - Ужице : Арт плус, 2004.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]