AIDS kao profesionalna bolest

Prevalenca AIDS u svetu među radno sposobnom populacijom 2011.

  > 20%

  15 - 20%

  5 - 10%

  2 - 5%

  1 - 2%

  0,5 - 1%

  0,1 - 0,5%

  > 0,1%

  Bez podataka

AIDS kao profesionalna bolest može biti priznata od strane stručnjaka medicine rada, ukoliko je radnik u procesu rada bio u kontaktu sa uzročnikom ove bolesti. Kako se AIDS ili sindrom stečene imunodeficijencije prevashodno prenosi seksualnim putem i krvlju, pod povećanim rizikom da obole nisu samo homoseksualaci, prostitutke, promiskuitetne osobe, intravenski narkomani, deca majki koje su obolele od AIDS, već i osobe koje su primile krv transfuzijom i zdravstveni i drugi radnici. Rizik od infekcije nakon uboda na iglu ili oštricu instrumenta je 0,4-0,5%. Do infekcije može doći i posle kontaminacije sluzokoža inficiranih krvlju u toku opsluživanja obolelih od AIDS. Iako je HIV izolovan i iz suza, pljuvačke, cervikalnog i vaginalnog sekreta, urina i majčinog mleka, do sada nije dokazano da je kontakt sa ovim telesnim tečnostima rizičan.

Rizična zanimanja

Zanimanja koja su pod rizikom od HIV infekcije uključuju:

• lekare, stomatologe
• medicinske tehničare
• radnike u laboratorijama
• vadioce krvi
• radnike na održavanju u zdravstvenim ustanovama
• terapeute disanja
• poštanske radnike
• turističke, ugostiteljske i saobraćajne radnike

Uslovi da AIDS bude proglašen profesionalnom bolešću

Prvu grupu profesionalnih bolesti u Srbiji čine razna trovanja, odnosno bolesti izazvane hemijskim dejstvom. Druga grupa su oboljenja izazvana fizičkim dejstvima, kao što su razna zračenja, buka, vibracije. U trećoj grupi su takozvane uvezene bolesti, gde spada AIDS i tuberkuloza, na primer. Četvrtu grupu čine plućne bolesti. Većina evropskih zemalja, za razliku od Srbije, kao profesionalne priznaje i druge bolesti ukoliko se dokaže njihova neposredna veza sa radnim mestom, odnosno sa štetnostima i opasnostima određenog posla.

Da bi se AIDS proglasila profesionalnom bolešću kod nekog radnika (zaposlenog) potrebno je utvrditi:

• Da je oboleli radnik radio na poslovima i radnim mestimana na kojima je ostvario parenteralni kontakt sa uzročnikom bolesti (medicinski radnik, carinik, policajac itd);
• Dokaz o kontaktu sa uzročnikom na radnom mestu (overen opis poslova radnog mesta, izveštaj o povredi na radu, prostorna i vremenska povezanost sa uzročnikom);
• Serološka reakcija na AIDS je parametar koji podrazumeva prelazak latentnog stanja u manifestni oblik (dijagnoza utvrđena od strane specijaliste za infektivne bolesti);
• Dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju, ličnu, u porodici i u okolini, van radne sredine (podaci ordinirajućeg lekara o oboljevanju članova porodice).

Procena radne sposobnosti obolelog od AIDS

Privremena sprečenost za rad

Odluka o privremenoj sprečenost za rad donosi se u egzacerbacijama infekcije i traje do potpunog saniranja infekcije i stabilizacije opšteg stanja bolesnika.

Trajna sprečenost za rad

Da li će bolesnik dobiti trajnu ocenu radne sposobnosti zavisi od stadijuma bolesti, stanja imunološkog sistema i vrste posla.

Osobe koje su samo inficirane virusom HIV-a i one kod kojih postoje oportunističke infekcije, a nisu u akutnoj fazi bolesti, nisu sposobne za poslove:

• na kojima bi zaposleni moglo da dođe u kontakt sa derivatima krvi;
• zdravstvenih radnika;
• za rad u kuhinjama i na mestima gde se priprema i distribuira hrana;
• u vrtićima;
• na kojima postoji povećana mogućnost infekcija.

U uznapredovalom stadijumu AIDS bolesti oboleli nisu sposobni za bilo koji posao i šalju se u invalidsku penziju.

Izvori

• Aranđelović M, Milić I, Radević Lj. Procena rizika i promocija zdravlja na radnom mestu, Procena rizika, Kopaonik, 02- 06. februar 2009, Zbornik radova: 326-334.
• Light D, Mc Gee G. On the social embeddedness of bioethics. In: e Vries R, Subedi J, eds. Bioethics and society: constructing the ethical enterprise, 4th ed. Upper Saddle River, NJ:Prentice Hall, 1998:1-15.
• WHO/Europa (World Health Organization) Regional Office for Europe: AIDS
• ILO Programme on HIV and AIDS and the world of work International Labour Office Geneva HIV and AIDS: Guide for the tourism sector

Literatura

• Vidaković A,editor. Medicina rada I. Beograd:Udruženje za medicinu rada;1997.
• Vidaković A,editor. Medicina rada II. Beograd:Udruženje za medicinu rada;1997.
• Vidaković A. Profesionalna toksikologija. Beograd: Udruženje toksikologa Jugoslavije;2000.
• Šarić M, Žuškin E, editor. Medicina rada i okoliša. Zagreb: Medicinska naklada; 2002.
• Gochfeld M. Occupational medicine practice in the United States since the industrial revolution. J Occup Environ Med 2005;47:115-131.

Spoljašnje veze

• Guidelines on HIV and AIDS for the postal sector
• HIV and AIDS: Guide for tourism sector

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).