Accusatīvus cum infinitīvo

	Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст.

Accusatīvus cum infinitīvo (акузатив са инфинитивом) је латинска конструкција коју чине verbum regens (главни глагол) активног значења, субјекат у акузативу (увек без предлога) и предикат у инфинитиву. На српски језик се преводи зависно-исказном реченицом на тај начин што се акузатив преводи субјектом, а инфинитив личним глаголским обликом у времену и стању у коме се налази инфинитив латинског глагола.

• Ако је предикат у инфинитиву презента, радња је истовремена са радњом главног глагола.
• Ако је предикат у инфинитиву перфекта, радња се десила пре радње главног глагола.
• Ако је предикат у инфинитиву футура, онда се радња дешава после радње главног глагола.

Пример када је предикат у инфинитиву презента:

Video_{главни глагол}Marcum_{субјекат у акузативу}legere_{предикат у инфинитиву}

Видим Марка како чита.

Литература

• Б. Шијачки-Маневић, Граматика латинског језика, Београд 1996, стр. 235-42.
• Z. Milanović, Gramatika latinskog jezika, Zemun 2008, str. 157-60.