Formalna nauka

Из Википедије, слободне енциклопедије

Formalne nauke su discipline koje se bave formalnim sistemima, kao što su logika, matematika, teoretska informatika, teorija informacije, teorija igara, teorija sistema, teorija odlučivanja, i delovi lingvistike.

Разлике у односу на друге облике наука[уреди]

Викицитати „Један од разлога зашто математика ужива посебно поштовање, веће од свих других наука, је тај што су њени закони у потпуности сигурни и неоспорни, док су друге науке у извесном степену спорне и у сталној опасности да буду одбачене од новооткривених чињеница.“

Референце[уреди]

  1. ^ Albert Einstein (1923). „Geometry and Experience“. Sidelights on relativity. Courier Dover Publications. стр. 27.  Reprinted by Dover (2010|, ISBN 978-0-486-24511-9.

Литература[уреди]

  • Mario Bunge (1985). Philosophy of Science and Technology. Springer.
  • Mario Bunge (1998). Philosophy of Science. Rev. ed. of: Scientific research. Berlin, New York: Springer-Verlag, 1967.
  • C. West Churchman (1940). Elements of Logic and Formal Science, J.B. Lippincott Co., New York.
  • James Franklin (1994). The formal sciences discover the philosophers' stone. In: Studies in History and Philosophy of Science. Vol. 25, No. 4, pp. 513–533, 1994
  • Stephen Leacock (1906). Elements of Political Science. Houghton, Mifflin Co, 417 pp.
  • Bernt P. Stigum (1990). Toward a Formal Science of Economics. MIT Press
  • Marcus Tomalin (2006), Linguistics and the Formal Sciences. Cambridge University Press
  • William L. Twining (1997). Law in Context: Enlarging a Discipline. 365 pp.

Спољашње везе[уреди]