Математика
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Математика (грчки: μαθηματική што у преводу значи учење тј. учењу припадајуће; од старогрчког глагола μανθάνω – manthánō – што у преводу значи учим) је формална и егзактна наука која је настала изучавањем фигура и рачунањем с бројевима.
Не постоји општеприхваћена дефиниција математике. У данашње време би математика могла да се опише као наука која проучава структуре које сама ствара или које потичу из других наука (најчешће физике, али и из других природних и друштвених наука) и описује особине тих структура.
Садржај |
Области проучавања [уреди]
- Наука о бројевима
- Наука о структурама (математичким структурама):
- Наука о простору
- Наука о бесконачно малим променама
- Компјутерска математика
Почеци [уреди]
Историјски, математика се развила из потребе да се обављају прорачуни у трговини, врше мерења земљишта и предвиђају астрономски догађаји, и ове три примене се могу довести у везу са грубом поделом математике у изучавање структуре, простора и измена.
Изучавање структуре почиње са бројевима, у почетку са природним бројевима и целим бројевима. Основна правила за аритметичке операције су дефинисана у основној алгебри а додатна својства целих бројева се изучавају у теорији бројева. Изучавање метода за решавање једначина је довело до развоја апстрактне алгебре која између осталог изучава прстенове и поља, структуре које генерализују особине које поседују бројеви. Важан физички концепт вектора изучава се у линеарној алгебри.
Изучавање простора је почело са геометријом, прво Еуклидовом геометријом и тригонометријом у појмљивом тродимензионалном простору, али се касније проширила на нееуклидске геометрије које имају централну улогу у општој релативности. Модерна поља геометрије су диференцијална геометрија и алгебарска геометрија. Теорија група изучава концепт симетрије. Топологија изучава структуре у простору и њихове измјене при непрекидним пресликавањима.
Разумевање и описивање измена мерљивих варијабли је главна значајка природних наука, и диференцијални рачун је развијен у те сврхе. Централни концепт којим се описује промена варијабле је функција. Многи природни проблеми су водили успостављању везе између вредности и количине измене, и методи развијени при томе, се изучавају у диференцијалним једначинама. Бројеви који представљају континуалне величине су реални бројеви, и детаљно изучавање њихових својстава и функција је предмет анализе. Због математских разлога, уведен је концепт комплексних бројева који се изучавају у комплексној анализи. Функционална анализа је сконцетрисана на н-димензионалне просторе функција постављајући тиме основу за изучавање квантне механике.
Ради појашњавања и изучавања основа математике, развијене су области теорија скупова, математичка логика и теорија модела.
Важна област примењене математике је вероватноћа и статистика која се бави изучавањем и предвиђањем случајности и случајних појава. Нумеричка анализа изучава нумеричке методе израчунавања а дискретна математика је заједничко име за области математике које се користе у рачунарским наукама.
Историја [уреди]
| За више информација погледајте чланак Историја математике |
Све до краја 16. века главне гране математике биле су геометрија, и аритметика. У 16. веку почела се развијати алгебра, а у 17. веку стварање диференцијалног и интегралног рачуна означава почетак бурног развоја анализе, нарочито у 18. веку. Теорије диференцијалних једначина постају моћно средство у испитивању закона природе (у механици и небеској механици).
Појавом нееуклидске геометрије, математичке логике и теорије скупова у 19. веку започиње критичка ревизија до тада изграђених математичких теорија, што је битно утицало на карактер, методе и путеве развоја математике 20. века. Шире се и обогаћују постојеће области и развијају нове (теорија вероватноће, статистика, топологија, апстрактна алгебра...).
Главне подобласти математике [уреди]
Алгебра [уреди]
| За више информација погледајте чланак Алгебра |
- Комбинаторика - Теорија низова - Алгебарске структуре - Теорија бројева - Линеарна алгебра - Теорија поља - Комутативна алгебра - Теорија скупова
Анализа [уреди]
| За више информација погледајте чланак Математичка анализа |
- Диференцијални рачун - Специјалне функције - Динамички системи - Диференцијалне једначине - Интегралне једначине - Бесконачни низови - Фуријеова анализа - Комплексна анализа - Векторска анализа - Тензорска анализа - Функционална анализа
Геометрија [уреди]
| За више информација погледајте чланак Геометрија |
- Комбинаторна геометрија - Диференцијална геометрија - Алгебарска геометрија - Топологија - Општа топологија - Алгебарска топологија
Примењена математика [уреди]
Примењена математика користи сва сазнања из математике како би дошла до решења стварних проблема.
- Математичка физика - Механика - Механика флуида - Нумеричка анализа - Вероватноћа - Статистика - Математичка географија - Математичка економија - Финансијска математика - Теорија игара - Математичка биологија - Криптографија - Оптимизација - Теорија информација
Важније теореме [уреди]
| За више информација погледајте чланак Списак математичких теорема |
Види још [уреди]
- Логика
- Дискретна математика
- Нумеричка математика
- Списак математичара
- Стереометрија
- Монотоност функције
- Геометријска интерпретација извода
Спољашње везе [уреди]
|
Главне области математике
|
|---|
| логика • теорија скупова • алгебра (апстрактна алгебра - линеарна алгебра) • дискретна математика • теорија бројева • анализа • геометрија • топологија • примењена математика • вероватноћа • статистика • математичка физика |





