Логика

Из Википедије, слободне енциклопедије

Логика (гр. logiké = проза, вештина која се односи на речи и њихову употребу у закључивању и доказивању) је грана филозофије која изучава идеалне методе мишљења и испитивања; унутрашње и спољно посматрање, дедукцију и индукцију, образовање хипотеза и експеримент, анализу и синтезу. Дакле, ово је наука o формалним условима, принципима и правилима исправног, коректног мишљења.

Логика представља вештину и методу правилног мишљења. Она је „логија“ или метода сваке науке, сваког учења и сваке уметности (музике на пример). Дефинише се као наука зато што се процес правилног мишљења може, као код физике и математике, свести на законе и њих може научити сваки човек; она је вештина зато што вежбањем човек стиче сигурност у своје мишљење.

Историјат[уреди]

Логику је утемељио и развио Аристотел, иако се у његовим списима за ту науку не употребљава назив „логика“. Назив потиче од стоичара који филозофију деле на три основне дисциплине: логику, физику и етику.

Ову науку наговештавао је већ Сократ, који је непрестано тражио да се све дефинише и Платон, који се бавио појмовима. Аристотелова мала расправа „О дефиницији“ показује како се његова логика базирала на тим изворима. „Желите ли да разговарате са мном (рекао је Волтер) онда ми дефинишите своје појмове.“ Алудира на то да би се дебате свеле на један параграф, само да су диспутанти предузели да дефинишу своје појмове.

Подела[уреди]

Разликују се:

Математичка логика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак математичка логика

Математичка логика формализује поступке добијања сложених реченица од простих (исказа и предиката), утвђивање истинитосне вредности ових реченица у складу са правилима исправног логичког закључивања.

Математичка логика се дели на:

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Логика