Nipkovljev disk

Из Википедије, слободне енциклопедије
Šematski prikaz kružnih putanja koje trasiraju rupe u Nipkovljevom disku

Nipkovljev disk (skenirajući disk) mehanički je uređaj za skeniranje slika koji je 1884. izumeo Paul Gotlib Nipkov. Disk je ključna komponenta u razvoju mehaničke televizije tokom 20-ih godina prošlog veka.

Uređaj je u mehanički disk koji rotira, napravljen od metala, plastike, kartona i sl, u kom su u jednakim razmacima izbušene rupe istog prečnika. Rupe su postavljene spiralno, poput brazdi na gramofonskoj ploči.

Slika se projektuje direktno na disk.[1] Svaka rupa u spirali uzima "komadić" slike koji senzor prepoznaje kao svetlost ili tama. Ako je senzor napravljen tako da kontroliše svetlo iza drugog Nipkovljevog diska koji rotira istom brzinom i u istom smeru, slika će se reprodukovati liniju po liniju. Veličinu reprodukovane je proporcionalna veličini diska - što je veći disk, veća je i slika.

U Nipkovljevom disku koriste se relativno jednostavni senzori u obliku fotoćelije ili fotodiode. Mane diska su u ograničenom broju skeniranih linija (30 - 100, vrlo retko 200), nelinearnoj geometriji skeniranih slika (koje su bile "iskrivljene"), te u nesrazmernoj veličini uređaja u odnosu na skenirane slike.

Izvori[уреди]

  1. ^ „The Nipkow disk“. Users.swing.be Приступљено 2. III 2010. 

Spoljašnje veze[уреди]