Грамофонска плоча

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грамофонска плоча („синглица“)
Савремени ди-џеј грамофон

Грамофонска плоча је врста носача звука, веома популарна до 80-их година 20. века. Позната је и као LP и винил. Наиме, сама плоча је округла и од поливинилске масе. У њу је, спирално ка центру, урезана трака у којој различита назубљеност значи различит звук. Постоје моно, стерео и квадрофонске плоче.

LP (скраћено од "Long Play", познате и као „лонгплејке") плоче су имале пречник 12 инча, вртеле су се на 33⅓ обртаја и садржале су око 15-так песама, док су популарно назване синглице биле 7 инча у пречнику, окретале се брзином од 45 обртаја у минути и садржале обично једну или две песме (до десет минута музике по страни).

Уређај помоћу кога се плоче могу слушати зове се грамофон.

Пре грамофонске плоче за снимање звука користио се цилиндар премазан воском.[1]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]