Грамофонска плоча
Из Википедије, слободне енциклопедије
Грамофонска плоча је врста носача звука, веома популарна до 80-тих година 20. века. Позната је и као LP и винил. Наиме, сама плоча је округла и од поливинилске масе. У њу је, спирално ка центру, урезана трака у којој различита назубљеност значи различит звук. Постоје моно, стерео и квадрофонске плоче.
LP (скраћено од "Long Play", код нас су се још звале и „лонгплејке") плоче су имале пречник 12 инча, вртеле су се на 33⅓ обртаја и садржавале су око 15-так песама, док су популарно назване синглице биле 7 инча у пречнику, окретале се брзином од 45 обртаја у минути и садржавале обично једну или две песме (до десет минута музике по страни).
Уређај помоћу кога се плоче могу слушати зове се грамофон.
Спољашње везе [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Грамофонска плоча
- Збирка сјајних омота некадашњих југословенских плоча на carniola.org ((en))
 |
Овај незавршени чланак Грамофонска плоча везан је за музику. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
