Грамофонска плоча

Из Википедије, слободне енциклопедије

Грамофонска плоча је врста носача звука, веома популарна до 80-тих година 20. века. Позната је и као LP и винил. Наиме, сама плоча је округла и од поливинилске масе. У њу је, спирално ка центру, урезана трака у којој различита назубљеност значи различит звук. Постоје моно, стерео и квадрофонске плоче.

LP плоче су имале пречник 12 инча, вртеле су се на 33⅓ обртаја и садржавале су око 15-так песама, док су популарно назване синглице биле 8 инча у пречнику, окретале се брзином од 45 обртаја у минути и садржавале обично једну или две песме (до десет минута музике по страни).

Уређај на коме се плоче могу пуштати зове се грамофон.

[уреди] Спољашње везе

• Збирка сјајних омота некадашњих југословенских плоча на carniola.org ((en))

Овај незавршени чланак Грамофонска плоча везан је за музику. Користећи правила Википедије, проширите га.