Фотодиода

Из Википедије, слободне енциклопедије
мини

Фотодиода или фото-диода је диода са ПН спојем који је приступачан свјетлости. При паду свјетлости на ПН спој долази до тока електрона. Због те особине, налази примјену као електронски сензор (осјетило). Битна особина фотодиоде је да врши само (изузетно брзу) детекцију, а не врши улогу појачавача, за разлику од фототранзистора. Изузетак су лавинске фотодиоде.

Фотодиода је начињена од пулупроводног материјала као и обична диода.

Примјена[уреди]

Због брзе реакције на свјетлосни ниво, користе се за примјене у оптоелектроници, гдје је брзина рада најважнија. Примјер употребе су оптички изолациони парови (оптокаплери), сензори позиције (енкодери), веома брзе комуникације преко оптичког кабла и други.

Материјал[уреди]

Од материјала зависи осјетљивост у одређеном дијелу електромагнетског спектра.

Материјал Таласна дужина (nm)
Силицијум 190–1100
Германијум 400–1700
Индијум-галијум-арсенид 800–2600
Оловни сулфид <1000-3500

Симбол[уреди]

Симбол фотодиоде је приказан на слици.

мини

Предности и мане[уреди]

Предности су ниска цијена и веома брз рад (у односу на фото-отпорник и фототранзистор). Мана је одсуство појачања, осим код лавинске фотодиоде.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]