PrEP терапија

С Википедије, слободне енциклопедије
Таблете Труваде, комбинације тенофовир / емтрицитабин за превенцију ХИВ-а пре изложености

Профилакса пре излагања (ПрЕП) је употреба лекова који се користе за спречавање ширења болести код људи који још увек нису били изложени агенсу који изазива болест, обично вирусу. Термин се обично односи на специфичну употребу антивирусних лекова као стратегију за превенцију ХИВ / АИДС-а . [1] ПрЕП је једна у низу стратегија превенције ХИВ- а за људе који су ХИВ негативни, али који имају већи ризик од заразе ХИВ-ом, укључујући сексуално активне одрасле особе са повећаним ризиком од ХИВ-а, људе који се баве инјекционом употребом дроге и серодискордантни сексуално активни парови. [2]

Када се користи на прави начин, ПрЕП је високо ефикасан јер смањује ризик од инфекције ХИВ-ом чак до 99%.

Од 2019. године СЗО препоручује употребу 2 лека у комбинацији као ПрЕП. Најчешће је то комбинација tenofovir disoproxil и emtricitabine, или комбинација tenofovir disoproxil and lamivudine.

Употреба[уреди | уреди извор]

Ажуриране смернице за клиничку праксу за ПрЕП из 2017. године. Објављене од стране Центра за контролу и превенцију болести (CDC)

Смернице за употребу ПрЕП-а су следеће:

  • сексуално активан/на у последњих 6 месеци, али НЕ у сексуално моногамној вези са недавно тестираним ХИВ- партнером/ком и ако...[3]
    • је човек који има секс са мушкарцима и који...
    • је сексуално активна одрасла особа (мушко или женско са мушким или женским партнерима) која...
      • је мушкарац који има сексуалне односе и са мушкарцима и са женама, или. . .
      • има секс са партнерима са повећаним ризиком од заразе ХИВ-ом (нпр. корисници инјекционих дрога, мушкарци који имају секс са мушкарцима) без сталне употребе кондома
  • неко ко је убризгавао недозвољене дроге у протеклих шест месеци или делио опрему за убризгавање дроге са другим корисницима дроге у последњих шест месеци или неко ко је био на лечењу због употребе инјекционих дрога у последњих шест месеци

Пре започињања ПрЕП терапије потребно је лаборатијско тестирање на ХИВ. Од особе која узима ПрЕП се очекује да се редовно консултује са својим лекаром (инфектолог). Појединци морају бити негативни на ХИВ пре започињања ПрЕП, јер особе заражене ХИВ-ом које узимају ПрЕП ризикују да постану резистентне на лек емтрицитабин. [4]

Постоји неколико пријављених случајева људи који су се инфицирали ХИВ-ом упркос узимању ПрЕП. [5] Људи који узимају ПрЕП такође треба да користе друге стратегије заштите, попут кондома. ПрЕП не спречава трудноћу и полно преносиве инфекције осим ХИВа

ED-PrEP[уреди | уреди извор]

Превенција пре експозиције условљена догађајима или ED-PrEP (event-driven pre-exposure prophylaxis) је такође опција. ED-PrEP се такође назива и "дозирање 2+1+1", јер режим дозирања укључује особу која узима две таблете 2 до 24 пре секса, једну таблету 24 сата након узимања прве две таблете, и последња пилула узета 48 сати након узимања прве две таблете. [6] Ова терапија смањује вероватноћу од инфицирања за 86%.

Према СЗО, ED-PrEP треба узети у обзир за превенцију ХИВ инфекције код мушкараца који имају секс са мушкарцима који имају релативно ретки секс и који могу раније планирати секс или га одложити.

Контраиндикације[уреди | уреди извор]

ПрЕП је контраиндикован код особа које имају непознат или позитиван ХИВ статус. Поред тога, свака преосетљивост или тешка алергија на било који састојак је контраиндикација за даљу употребу ових лекова.

Нежељена дејства[уреди | уреди извор]

Истраживања показују да је профилакса пре експозиције (ПрЕП) углавном безбедна за већину појединаца, иако је примећено да се јављају неки нежељени ефекти. Неки људи имају „старт-синдром“ који укључује мучнину, главобољу, проблеме са стомаком. Ова дејства обично нестају у року од неколико недеља од почетка узимања ПрЕП лекова. [3]

Истраживања су показала да је употреба Труваде као ПрЕП повезана са благим до умереним падом функције бубрега, углавном повезаним са старијим особама старијим од 50 година и код особа са ранијим проблемима са бубрезима.[3]

Друга потенцијално опасна нежељена дејства укључују погоршање хепатитис Б инфекције, млечну ацидозу и тешке хепатомегалија.[3]

Даље читање[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Pre-Exposure Prophylaxis”. HIV.gov. 2019-12-03. Приступљено 2020-08-03. 
  2. ^ US Public Health Service. „Preexposure prophylaxis for the prevention of HIV infection in the United States - 2014” (PDF). Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 4. 2018. г. Приступљено 15. 12. 2017. 
  3. ^ а б в г US Public Health Service. „Preexposure prophylaxis for the prevention of HIV infection in the United States - 2014” (PDF). Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 4. 2018. г. Приступљено 15. 12. 2017. US Public Health Service. "Preexposure prophylaxis for the prevention of HIV infection in the United States - 2014" (PDF). Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Archived from the original (PDF) on 11 April 2018. Retrieved 15 December 2017.
  4. ^ „HIV Preexposure Prophylaxis: A Review”. JAMA. 319 (12): 1261—1268. март 2018. PMID 29584848. doi:10.1001/jama.2018.1917. 
  5. ^ Ryan, Benjamin (16. 2. 2017). „PrEP Fails in a Third Man, But This Time HIV Drug Resistance Is Not to Blame”. Poz. Приступљено 15. 12. 2017. 
  6. ^ „Recent advances in pre-exposure prophylaxis for HIV”. BMJ. 359: j5011. децембар 2017. PMC 6020995 Слободан приступ. PMID 29229609. doi:10.1136/bmj.j5011. 

 

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=PrEP_терапија&oldid=26780270”