Војска спаса

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Salvation Army)

Вилијам Бут, оснивач

Војска спаса (енгл. The Salvation Army, TSA) је међународни мисионарски покрет који се првобитно звао „Хришћанска мисија”. Основао га је 1865. године у Лондону свештеник-методист Вилијам Бут, а свој данашњи назив добија 1878.[1] Обично се дефинише као заступник ултраконзервативног протестантизма. Услови за учлањење у ову организацију подразумевају прихватање њених учења, уздржавање од алкохола и обавезу одлучног придржавања војних принципа деловања. Чланови су подељени на официре и војнике. Не упражњавају се никакве свете тајне већ се наглашава јавно сведочење и милтилантни евангелизам. Припадници ове организације однедавно се називају „Међународни религиозни милосрдни покрет”. Он делује по узору на војну организацију и огранак су Хришћанске вере.[2] Тренутни међународни вођа Војске спаса и главни извршни директор (CEO) је генерал Брајан Педл, којег је Високо веће Војске спаса изабрало 3. августа 2018.[3]

Организација извештава да има светско чланство од преко 1,7 милиона,[4] који се састоји од војника, официра и присталица заједнички познатих као Салвационисти. Њени оснивачи настојали су да донесу спасење сиромашнима, беспомоћним и гладнима задовољавајући њихове „физичке и духовне потребе“. Ова организација је присутна је у 132 земље,[5] где се бави вођењем добротворних радњи, склоништа за бескућнике и помагањем у катастрофама и пружању хуманитарне помоћ земљама у развоју.

Теологија Војске спаса изведена је из методизма, иако је особина у погледу институција и пракси. Карактеристично својство Војске спаса је употреба титула изведених из војних редова, попут „поручник“ или „мајор“. Овај покрет не слави обреде крштења и причешћа. Међутим, доктрина Војске је иначе типична за цркве светости у веслијско-арминовској традицији. Сврхе војске су „унапређење хришћанске религије ... образовања, умањење сиромаштва и други добротворни циљеви корисни за друштво или заједницу човечанства у целини“.[6]

У Београду је 1934. постојала канцеларија Војске, у Жоржа Клемансоа 42, као и у Земуну, у ул. Краља Петра.[7]

Садржаји[уреди | уреди извор]

Добротворне радње[уреди | уреди извор]

Породична добротворна продавница Војске спаса, Санта Моника, Калифорнија
Добротворна продавница Војске спаса, Ричмонд Хил, Онтарио
Војска спаса, Истфилд у Јужном Ланаркширу, Шкотска

Војска спаса је добро позната по својој мрежи добротворних продавница које се колоквијално називају „Сали Ен” у Канади и Сједињеним Државама, „Салвос Сторс“ у Аустралији и „Салис“ на Новом Зеланду, који новац за своје програме рехабилитације прикупљају продајом донираних половних предмета попут одеће, посуђа и играчака. Одећа коју сакупљају продавнице Војске спаса која се не прода на локацији често се продаје на велико на глобалном тржишту половне одеће.

Продавнице прикупљања средстава Војске спаса у Уједињеном Краљевству учествују у Програму рада владе Велике Британије, програму за радне трошкове у којем подносиоци захтева за бенефиције морају да раде без накнаде од 20 до 40 сати недељно током периода који могу трајати и шест месеци.[8][9][10][11]

Када се предмети купују у добротворним трговинама Војске спаса, део прихода иде за напоре и програме за помоћ у хитним ситуацијама Војске спаса.[12] Текстилни предмети који се не продају се рециклирају и претварају у друге предмете, као што је подлога за тепих.[12] Војска спаса такође помаже својим запосленима запошљавањем бивших преступника у зависности од околности, јер верују у пружање друге шансе људима. Постоји мноштво могућности за запошљавање широм земље, као и могућност професионалног напредовања у оквиру менаџерских дужности, или радиа у неком од корпоративних уреда.[13]

Центри за рехабилитацију одраслих[уреди | уреди извор]

Неке продавнице су повезане са центрима за рехабилитацију одраслих (АРЦ) у којима се мушкарци и жене врше шестомесечну рехабилитациону обавезу да живе и раде у ARC резиденцији. Они су неплаћени, али имају удобну собу и пансион. Многе локације су само за мушкарце. Програм је првенствено намењен борби против зависности. Они раде у складишту, продавници или пребивалишту. Ово се назива „радна терапија“. Они похађају наставу, програме са [[twelve-step program]|дванаест корака]] и црквене службе као део своје рехабилитације. Војска оглашава ове програме на својим возилима за прикупљање слоганом „Чинити највише добра“.[14] Општи организациони образац је да је ARC повезана са главном продавницом и складиштем. Донације се обједињују из других продавница и локација за донације, затим се сортирају и одређују се цене, а затим се дистрибуирају назад у филијале. Поклоњени производи ниског квалитета продају се на магацинском доку у оквиру „продаје на доку“.

Колонија Хадли фарме[уреди | уреди извор]

Обрадиво земљиште у Хадлију у Есексу стечено је 1891. године за пружање обуке мушкарцима упућеним из уточишта Војске спаса. Колонија је обухватала пијачне вртове, воћњаке и две циглане. Она се помиње у извештају Краљевске комисије из 1909. године формиране ради разматрања закона о помоћи сиромашнима. Кроз ову колонију је прошло 7.000 приправника до 1912. године, а више од 60% је после пронашло запошљење.[15] Ова колонија и данас ради и има Твитерски назив @SalArmyHFE[16] и веб локацију.[17]

Веровања[уреди | уреди извор]

Цитадела Војске спаса (корпус) са добротворном радњом у Вортингу, Западни Сасекс.

Званична изјава мисије гласи:

Војска спаса, међународни покрет, еванђелски је део универзалне хришћанске цркве. Његова порука заснива се на Библији. Његова служба је мотивисана љубављу према Богу. Његова мисија је проповедање јеванђеља Исуса Христа и задовољавање људских потреба у његово име без дискриминације.

На рана веровања Војске спаса утицала је књига Помагање светости,[18] која је требало да утиче на духовни живот Војске за генерацију.[19] Свети текст Војске спаса је Библија[20] и веровања Војске спаса почивају на ових једанаест доктрина:[21]

  1. Верујемо да су списи из Старог и Новог завета дати надахнућем Бога; и да они само чине Божанско правило хришћанске вере и праксе.
  2. Верујемо да постоји само један Бог, који је бескрајно савршен, Створитељ, Очувар и Управитељ свих ствари и који је једини прави предмет верског богослужења.
  3. Верујемо да у Божанству постоје три особе - Отац, Син и Свети Дух - неподељене у суштини и једнаке у моћи и слави.
  4. Верујемо да су у личности Исуса Христа, Божанска и људска природа сједињене, тако да је Он истински и ваљано Бог и истински и ваљано човек.
  5. Верујемо да су наши први родитељи створени у стању невиности, али су својом непослушношћу изгубили чистоту и срећу; и да су као последица њиховог пада сви људи постали грешници, потпуно изопачени и као такви праведно изложени Божјем гневу.
  6. Верујемо да је Господ Исус Христос својом патњом и смрћу учинио помирење за цео свет тако да онај ко верује у њега неће пропасти већ имати вечни живот.
  7. Верујемо да су покајање према Богу, вера у нашег Господа Исуса Христа и регенерација Светим Духом неопходни за спасење.
  8. Верујемо да смо оправдани благодаћу, вером у нашег Господа Исуса Христа; и да онај који верује има сведока у себи.
  9. Верујемо да континуитет у стању спасења зависи од континуиране послушне вере у Христа.
  10. Верујемо да је привилегија свих верника да буду потпуно посвећени и да цео њихов дух и душа и тело могу бити сачувани беспрекорно до доласка нашег Господа Исуса Христа.
  11. Верујемо у бесмртност душе; у васкрсење тела; у општи суд на крају света; у вечиту срећу праведника; и у бескрајност казни злих.

Ова деноминација не слави хришћанске сакраменте крштења и причешћа. Мишљење Међународне комисије за духовни живот о крштењу је да би након уписа у војника прихватањем позива у учеништво требало да следи живот континуиране послушне вере у Христа.[22] Став Комисије о могућност Светог Причешћа да је Божја благодат лако доступна на свим местима и у свако доба, мада спасиоци могу учествовати у Светом Причешћу ако присуствују богослужењу у другој хришћанској конфесији ако Црква домаћин то дозвољава.[23] Иако њени официри склапају бракове, заступа се традиционално протестантско уверење да Христос није установио брак и да стога то није сакрамент. Милосрђе је фокална тачка у цркви Војске спаса, које симболизује Божји позив свом народу и место посвећености и заједништва и доступно је свима да клекну током молитве.[24]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Report on the records of the Salvation Army”. Nationalarchives.gov.uk. Архивирано из оригинала 22. 5. 2012. г. Приступљено 11. 4. 2012. 
  2. ^ Овај део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
  3. ^ „New leadership for The Salvation Army in the UK and Ireland | News Centre”. news.salvationarmy.org.uk. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 20. 11. 2017. 
  4. ^ „Statistics”. The Salvation Army International. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2018. г. Приступљено 29. 3. 2018. 
  5. ^ „The Salvation Army International - Statistics”. The Salvation Army. 10. 3. 2021. Архивирано из оригинала 24. 6. 2018. г. Приступљено 10. 3. 2021. „The Salvation Army is officially at work in 132 countries.” 
  6. ^ „Salvation Army”. BBC. 30. 7. 2011. Архивирано из оригинала 12. 8. 2010. г. Приступљено 24. 4. 2011. 
  7. ^ "Време" 24. дец. 1934
  8. ^ „Workfare providers”. boycottworkfare.org. 31. 3. 2011. Архивирано из оригинала 2. 4. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2016. 
  9. ^ „Salvation Army defends unpaid work placements as protesters picket headquarters – Christian News on Christian Today”. christiantoday.com. Архивирано из оригинала 15. 8. 2016. г. Приступљено 26. 6. 2016. 
  10. ^ „Charity governance and trustee news – Boycott Workfare protests against charities involved in unpaid work schemes”. civilsociety.co.uk. Архивирано из оригинала 6. 4. 2016. г. Приступљено 26. 6. 2016. 
  11. ^ Ditum, Sarah (19. 3. 2013). „Is workfare close to godliness? Some Christian charities seem to believe so – Sarah Ditum”. theguardian.com. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 13. 12. 2016. 
  12. ^ а б „SALVATION ARMY THRIFT STORE – FAQs | Thrift Store”. www.thriftstore.ca (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 6. 2018. г. Приступљено 3. 4. 2018. 
  13. ^ „Second Chance Jobs For Felons”. Help For Felons (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 6. 2017. г. Приступљено 25. 4. 2018. 
  14. ^ „Combat Addiction” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 9. 2018. г. Приступљено 21. 9. 2018. 
  15. ^ Hadleigh Farm Colony. International Heritage Centre public museum, William Booth College, London, England: Salvation Army. Архивирано из оригинала 13. 7. 2017. г. Приступљено 13. 3. 2018. 
  16. ^ „Hadleigh Farm Estate”. Архивирано из оригинала 9. 12. 2019. г. Приступљено 9. 4. 2018. 
  17. ^ Hadleighfarm website
  18. ^ Brengle (1896). Helps to Holiness. 
  19. ^ Coutts, John (1977). The Salvationists. Oxford, Great Britain: A R Mowbray & Co Ltd. стр. 57. ISBN 0-264-66071-4. 
  20. ^ „Daily Bible Reading Guide”. Salvation Army International. Архивирано из оригинала 14. 3. 2018. г. Приступљено 13. 3. 2018. 
  21. ^ „The Doctrines of The Salvation Army”. The General of The Salvation Army. Архивирано из оригинала 10. 3. 2018. г. Приступљено 9. 3. 2018. 
  22. ^ Handbook of Doctrine. Salvation Books. 2010. стр. 298. ISBN 978-0-85412-822-8. Архивирано из оригинала 14. 3. 2018. г. Приступљено 13. 3. 2018. 
  23. ^ Handbook of Doctrine. Salvation Books. 2010. стр. 300. ISBN 978-0-85412-822-8. Архивирано из оригинала 14. 3. 2018. г. Приступљено 13. 3. 2018. 
  24. ^ Handbook of doctrine. Salvation Books. 2010. стр. 304. ISBN 978-0-85412-822-8. Архивирано из оригинала 14. 3. 2018. г. Приступљено 13. 3. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

The Salvation Army на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Војска_спаса&oldid=27551911”