Спасење
| Део серијала чланака Хришћанство |
|
|
Оснивање Историја Традиције Теологија Упражњавање |
|
Спасење (грч. σωτηρια soteria - спасење, ослобођење; стсл. съпасєниѥ) је, према хришћанској теологији, чин којим Бог поново човека доводи у стање заједништва са собом.[1]
Према хришћанском миту, након првобитног греха Адама и Еве, њихово потомство је пало у ропство греха. Из љубави према човеку, Бог је послао свог сина Исуса да оваплоћењем, смрћу и васкрсењем донесе спасење људима, због чега је назван Спаситељ, Христос, и да поново успостави човеков савез са Богом, који је грехом био нарушен. Спасење такође одговара искупљењу јер је Христос преузео грехе на себе да би искупио човечанство.[1]
"У томе је љубав, не што ми завољесмо Бога, него што Он завоље нас, и посла Сина својега, као жртву помирења за гријехе наше"[2].
Извори [уреди]
- ^ а б Речник православне теологије, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Јн. 4,10
Спољашње везе [уреди]
- Спасење (pravoslavlje.net)
| Овај незавршени чланак Спасење везан је за вере. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |