Subcelularna lokalizacija
Ćelije eukariotskih organizama su izdeljene u složene funkcionalno različite membranski vezane komore. U važne konstituente se ubrajaju: citoplazma, jedro, mitohondrija, Goldžijev aparat, endoplazmatični retikulum (ER), peroksizom, vakuole citoskelet, nukleoplazma, nucleolus, jedreni matriks i ribozomi.[1]
Bakterije takođe imaju subcelularne lokalizacije koje se mogu odvojiti nakon ćelijske frakcionacije. Najšire zastupljena lokalizacija je citoplazmatična membrana (ona se naziva unutrašnjom membranom kod Gram-negativnih bakterija), ćelijskim zidom (koji je obično deblji kod Gram-pozitivnih bakterija) i ekstracelularna sredina. Većina Gram-negativnih bakterija takođe sadrži spoljašnju membranu i periplazmatični prostor. Za razliku od eukariota, većina bakterija ne sadrži membranom-vezane organele, međutim postoje neki izuzeci (npr. magnetosomi).[2]
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181.
- ^ Schuler D. (2004). Molecular analysis of a subcellular compartment: the magnetosome membrane in Magnetospirillum gryphiswaldense. Arch Microbiol. 181:1-7