Pređi na sadržaj

Odnosi Srbije i Palaua

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Odnosi Palau–Srbija

Palau
Srbija

Odnosi Srbije i Palaua su bilateralni odnosi Palaua i Srbije. Obe nacije su članice Ujedinjenih nacija. Dve zemlje sarađuju preko svojih nerezidentnih ambasada u Tokiju.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tokom perioda Hladnog rata, SFR Jugoslavija je bila jedna od početnih država članica Specijalnog komiteta za dekolonizaciju, gde je zajedno sa Indijom ova zemlja kritikovala odbijanje administrativnih ovlašćenja teritorija pod uverenjem Ujedinjenih nacija (uključujući i u slučaju povereničke teritorije Pacifičkih ostrva) da sarađuju sa organima.[2]

Početni podsticaj za unapređenje bilateralnih odnosa dve zemlje došao je sa sastanka ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića i predsednika Palaua Tomasa Remengesaua Mlađeg na Sedamdeset trećoj sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojoj su usaglašeni bilateralni sastanci.[3]

Formalni bilateralni odnosi između dve države uspostavljeni su u januaru 2019. tokom prve posete Beogradu predsednika Palaua Tomasa Remengesaua Mlađeg.[4][5][6] Između ostalih zvaničnika, predsednik Palaua se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, predsednicom Narodne skupštine Srbije Majom Gojković i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem.[7][8][9] Srpske vlasti odlučile su da ukinu vize za građane Palaua uoči posete.[10][11][12][13]

Odnosi su uspostavljeni u kontekstu odluke Palaua da povuče priznanje Kosova koja je usledila nakon iste odluke Papue Nove Gvineje, Solomonskih Ostrva i nekih drugih zemalja.[14][15][16][17] Palau je prvobitno priznao Kosovo u martu 2009. kao 56. država koja je to učinila.[18] Palau je priznao Kosovo tokom posete predsednika Džonsona Toribionga Sjedinjenim Državama, zemlji sa kojom je Palau potpisao Pakt o slobodnom udruživanju nakon što je teritorija pod uverenjem Pacifičkih ostrva stekla nezavisnost 1994.[19] Radio Slobodna Evropa doveo je u pitanje ulogu Rusije u odluci Palaua iz 2019. godine, a srpski ministar Dačić je negirao njihovu direktnu ulogu.[20] Predsednik Palaua je izjavio da je njegova zemlja odlučila da preispita raniji stav da prizna Kosovo i pozvao na nastavak sveobuhvatnog dijaloga.[21] Ministarstvo spoljnih poslova Kosova prvo je medijima demantovalo odluku Palaua, dok je srpska strana odbila da komentariše uoči zvaničnog bilateralnog sastanka.[22][23]

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izrazio je samokritiku i žaljenje što posle smrti Josipa Broza Tita i raspada Jugoslavije njegova zemlja nije uspela da održi prijateljske odnose sa pacifičkim narodima.[24] Doktorka Nina Marković, predavač na Univerzitetu Makvori, izrazila je uverenje da će formalni odnosi doneti podršku Srbiji pacifičkim nacijama u okviru foruma Ujedinjenih nacija o pitanjima koja se tiču efekata klimatskih promena na ostrvske zemlje.[25] U bilateralnom susretu dve zemlje su istakle značaj zajedničke posvećenosti zaštiti životne sredine.[26] Pošto su obe zemlje ratifikovale Pariski sporazum 2015. i obe zemlje učestvuju u radu Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, predsednik Palaua je izrazio uverenje da Srbija može da pruži značajnu podršku njegovoj zemlji kako na multilateralnom nivou, tako i direktnim angažovanjem.[26] Takođe je prepoznao rezultate Srbije u upravljanju čvrstim otpadom, što predstavlja ozbiljan problem u njegovoj zemlji.[26]

Dva predsednika ponovo su se sastala u Njujorku 25. septembra 2019. godine gde su istakli potrebu za daljom saradnjom u multilateralnim organizacijama.[27] Ministar omladine i sporta Srbije Vanja Udovičić učestvovao je na svečanosti povodom obeležavanja 25. godišnjice nezavisnosti od 29. septembra do 4. oktobra 2019. godine.[28] Srpski ministar, i sam bivši vaterpolista, posetio je vaterpolo reprezentaciju Palaua gde je odigrao utakmicu sa lokalnom reprezentacijom.[29] Tokom posete Srbija je obećala 600.000 dolara za pomoć Palauu oko održavanja konferencije Naš okean.[29]

Zajedno sa još osam zemalja, Srbija i Palau predložile su Unesko-u za dnevni red 214. sednice Izvršnog odbora tog tela.[30] Iste godine nerezidentna ambasadorka Srbije u Palau Aleksandra Kovač prisustvovala je konferenciji Naš okean koju je Palau organizovao zajedno sa Sjedinjenim Državama nakon što je događaj prvobitno odložen zbog pandemije Kovida-19.[31] Tokom konferencije ambasador Kovač se sastala sa predsednikom Surangelom Vipsom Mlađim i Tomijem Remengesauom, predsednikom Predstavničkog doma Sabinom Anastacijom, ministrima Gustavom Aitarom i Džafarom Uherbelauom, predsednikom senatskog odbora za spoljne poslove Mejsonom Vipsom i predsednikom i sekretarom Nacionalnog komiteta Frenkom Kjotom i Baklaj Temengilom.[31]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Bilateralni odnosi: Palau”. Ministry of Foreign Affairs (Serbia). Pristupljeno 26. 5. 2023. 
  2. ^ O. Miller, William (1969). „THE UNITED NATIONS AND OCEANIA: New Dimensions in the Cold War Refrain”. Naval War College Review. 21 (10): 45—59. JSTOR 44640691. 
  3. ^ „Dačić razgovarao sa predsednikom Republike Palau”. Socialist Party of Serbia. 26. 9. 2018. Pristupljeno 27. 5. 2023. 
  4. ^ „Počinje saradnja Srbije i Palaua, potpisana tri sporazuma”. Radio Television of Serbia. Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  5. ^ „Palau povukao odluku o priznanju Kosova”. Radio Television of Vojvodina. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  6. ^ „Serbian president grateful for Palau's Kosovo decision”. B92. 21. 1. 2019. Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  7. ^ „Gojković sa predsednikom Republike Palau”. National Assembly of Serbia. 21. 1. 2019. Pristupljeno 27. 5. 2023. 
  8. ^ „Vučić: Bićemo lojalan partner Palaua”. Blic. 21. 1. 2019. Pristupljeno 27. 5. 2023. 
  9. ^ „NI MANJE DRŽAVE, NI VEĆIH PRIJATELJA Upoznajte Palau, državu od 20.000 stanovnika čijeg su predsednika primili SVI SRPSKI FUNKCIONERI”. Blic. 21. 1. 2019. Pristupljeno 27. 5. 2023. 
  10. ^ „Srbija ukida vize za Sveti Kits i Nevis i Republiku Palau”. Dnevnik (Novi Sad). 19. 1. 2019. Pristupljeno 27. 5. 2023. 
  11. ^ „Vlada Srbije ukinula vize za državljane Federacije Sent Kits i Nevis i Republike Palau”. Nova srpska politička misao. 19. 1. 2019. Pristupljeno 27. 5. 2023. 
  12. ^ „Srbija ukida vize za Sveti Kits i Nevis i Republiku Palau”. Radio Television of Serbia. 19. 1. 2019. Pristupljeno 26. 5. 2023. 
  13. ^ „Srbija - Bez viza za Sveti Kits i Nevis i Palau”. Radio-televizija Republike Srpske. 20. 1. 2019. Pristupljeno 28. 5. 2023. 
  14. ^ „Palau drops Kosovo recognition in favour of Serbia”. Radio New Zealand. 22. 1. 2019. Pristupljeno 27. 5. 2023. 
  15. ^ „Palau suspends recognition of Kosovo”. N1 (TV channel). 21. 1. 2019. Pristupljeno 27. 5. 2023. 
  16. ^ „Palau becomes third Pacific nation to switch allegiance to Serbia over Kosovo”. Australian Broadcasting Corporation. 29. 1. 2019. Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  17. ^ „Republika Palau go povleče priznavanjeto na Kosovo”. MKD.MK. 29. 1. 2019. Arhivirano iz originala 27. 05. 2023. g. Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  18. ^ „Palau is 56th State to Recognise Kosovo”. Balkan Insight. 10. 3. 2009. Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  19. ^ „Tårgas mot serbiska demonstranter - Palau erkänner Kosovo”. AmnestyPress.se. 2009. Pristupljeno 27. 5. 2023. 
  20. ^ Đurđević, Mila (25. 6. 2019). „'Ruska veza' u navodnom povlačenju priznanja Kosova?”. Radio Slobodna Evropa. Radio Free Europe/Radio Liberty. Pristupljeno 27. 5. 2023. 
  21. ^ „Palau Delivers a Note to Serbia:Republic Reconsiders Decision to Recognize Kosovo, Supports Dialogue”. Beta News Agency. 21. 1. 2019. Arhivirano iz originala 27. 05. 2023. g. Pristupljeno 27. 5. 2023. 
  22. ^ „Dačić odbio da komentariše navode da je Republika Palau povukla priznanje Kosova”. KoSSev. 20. 1. 2019. Pristupljeno 27. 5. 2023. 
  23. ^ „Dačić: Predsednik Palaua stigao u Beograd, zaključite sami”. Blic. 20. 1. 2019. Pristupljeno 27. 5. 2023. 
  24. ^ „Počinje saradnja Srbije i Palaua, potpisana tri sporazuma”. Radio Television of Serbia. Pristupljeno 10. 5. 2020. "Počinje saradnja Srbije i Palaua, potpisana tri sporazuma". Radio Television of Serbia. Retrieved 10 May 2020.
  25. ^ „Palau becomes third Pacific nation to switch allegiance to Serbia over Kosovo”. Australian Broadcasting Corporation. 29. 1. 2019. Pristupljeno 10. 5. 2020. "Palau becomes third Pacific nation to switch allegiance to Serbia over Kosovo". Australian Broadcasting Corporation. 29 January 2019. Retrieved 10 May 2020.
  26. ^ a b v „Srbija i Palau dele strateški odnos prema životnoj sredini”. Politika. 20. 1. 2019. Pristupljeno 26. 5. 2023. 
  27. ^ „Meeting with the President of the Republic of Palau”. The Office of the President of Serbia. 25. 9. 2019. Pristupljeno 27. 5. 2023. 
  28. ^ „Bilateralni odnosi: Palau”. Ministry of Foreign Affairs (Serbia). Pristupljeno 26. 5. 2023. "Bilateralni odnosi: Palau". Ministry of Foreign Affairs (Serbia). Retrieved 26 May 2023.
  29. ^ a b „Serbian special envoys visit Palau's water polo team”. The Island Times Palau. 4. 10. 2019. Pristupljeno 28. 5. 2023. 
  30. ^ „UNESCO and the Ocean”. UNESCO. 28. 3. 2022. Pristupljeno 28. 5. 2023. 
  31. ^ a b „Koror: Meetings of Ambassador Kovač at the margins of the Our Ocean”. Ministry of Foreign Affairs (Serbia). 19. 4. 2022. Pristupljeno 26. 5. 2023. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Србије_и_Палауа&oldid=27784498”