Оливера Ћирковић — разлика између измена
Нова страница: == Оливера Ћирковић (Београд, 1969), кошаркашица и кошаркашка репрезентативка Југославије. Кар… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 13. децембар 2018. у 22:09
Оливера Ћирковић (Београд, 1969), кошаркашица и кошаркашка репрезентативка Југославије. Каријеру почела у београдском кошаркашком клубу Вождовац, са којим је освојила кадетско и јуниорско првенство Југославије. Најзапаженије резултате остварила је у београдској Црвеној звезди, Јединству из Тузле и словеначком клубу Цеље, а међународну каријеру у грчком клубу Паграти из Атине. По завршетку каријере започела је приватан посао, била преварена и онда одлучила да се придружи познатој групи „Пинк Пантер“, познатој по пљачкама јувелирница широм света.
| Име | Оливера Ћирковић |
| Надимак | "Жена змај", "Жена паук" |
| Рођење | Оливера Васић,03.09.1969. у Београду,
СФР Југославија |
| Националност | Српкиња |
| Деца | Син |
| Занимање | Кошаркашица, писац и сликар |
| Висина | 1.93m |
| Кошаркашка каријера | 1986-2000 |
| Позиције | крилни центар/центар |
| Историја каријере | Вождовац
Црвена звезда Јединство Тузла Паграти Цеље Црвена звезда |
КОШАРКАШКА КАРИЈЕРА
Оливера Васић рођена је 1969. године у Београду. Била је одличан ђак, свирала је клавир, али посебну љубав гајила је према спорту, тј. кошарци. Почела је да тренира са 10 година у омладинској селекцији клуба Вождовац.
Са 17 година добила је прву спортску месечну стипендију, а већ са 18 година потписала је први професионални уговор. Играла је у Црвеној звезди, а такође је била и део југословенске U18 селекције која је на Европском првенству 1988. Освојила бронзану медаљу.
Године 1989. Потписала је уговор велике вредности са Кошаркашким клубом Јединство из Тузле. Касније прелази у Кошаркашки клуб Студент из Ваљева код тренера Зорана Ковачевића. Одлазак у Студент сматра својом најбољом одлуком у каријери.
Године 1992. Одлази у атински клуб Паграти, тада креће један од најуспешнијих и најлепших периода у њеном животу. Након прве сезоне проглашена је најбољим стрелцем првенства и најбољим странцем у домаћој лиги. Након рођења сина се повлачи, али убрзо се враћа како би помогла да Паграти остане у првој лиги.
После истека уговора одлази у Цеље где је одиграла једну сезону. Након тога поново одлази у Црвену звезду без уговора.
Позвана је да буде спортски директор Црвене звезде, пристаје на то и ради без плате. Убрзо се разочарала и након тога се повлачи из спорта.
КРИМИНАЛ
Оливера Ћирковић је најпознатији женски члан међународне криминалне организације „Пинк Пантери“.
Први пут је ухапшена 2006. године у Грчкој, а други пут у марту 2012. године. Позната је и по томе што је прва жена која је успела да јула 2012. спектакуларно побегне из једног од најчуванијих затвора „Koridalos“ код Атине. Она је замолила чуварку да оде до споредне капије и узме од пријатеља прибор за сликање. Када је чуварка откључала врата, Оливерин пријатељ ју је ударио у главу, одвео Оливеру до мотора и тако су побегли.
ИЗДАЊА
Ја, Пинк Пантер
Истину врло често налазимо на местима и у људима где то најмање очекујемо. Тако је и са књигом Оливере Ћирковић: „Ја, Пинк Пантер-исповест“. Узбудљива прича са елементима најбољих акционих филмова и трилера, али и дубоких психолошких драма. Исповест једне од наших најбољих репрезентативки у кошарци, која је заронила у свет криминала и постала вођа светски препознатљиве групе „Пинк Пантер“, драматична је прича о храбрости и страху, моралу и неморалу, висинама духа у које може да верује младалачки ум склон утопији, као и дну на које се лако пада и дубоко зарања. Прича Оливере Ћирковић на моменте личи на левичарске есеје у најбољој традицији аутентичне левице. Ова исповест доноси контроверзан спој изузетно успешне спортискиње (била је водећа кошаркашица Црвене звезде, Панатинаикоса и Панкратија) и криминалке која је у затвору провела скоро осам година. Али и савремене активисткиње, која се залаже за елементарна људска и социјална права, самоуке талентоване сликарке коју директор атинског затвора Eleonas Tiva, у коме је робијала, али га и осликала, данас позива да се врати као спољни сарадник и да и даље својим сликама украшава суморне зидове и улепшава стварност иза решетака.
Своја „дела“ ауторка „брани“ аргументима: „Боље бити частан пљачкаш него нечастан лекар, политичар, спортски радник. С временом сам установила да живети квалитетно у „нормалном“ животу подразумева човека који не држи реч, дволичну улизицу која ће продати све и свакога за мањи или већи интерес…“