Ђорђе Мушицки

Ђорђе Мушицки
Ђорђе Мушицки
	Ђорђе Мушицки, 1975. године
Лични подаци
Датум рођења	4. новембар 1921.
Место рођења	Панчево, Краљевина СХС
Датум смрти	16. новембар 2018. (97 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Ђорђе Мушицки (Панчево, 4. новембар 1921 — Београд, 16. новембар 2018) био је југословенски и српски физичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ђорђе Мушицки рођен је 4. новембра 1921. године у Панчеву (Србија). Био је једино дете Дивне, рођене Матејић (1888-1946), и др. Димитрија Мите Мушицког (1868-1935), адвоката, представника Срба у угарском парламенту у Пешти до 1914, члана Државног савета Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и потом Државног савета Краљевине Југославије.

Основну школу и гимназију је похађао у Београду, где је матурирао 1940. године. Исте године је уписао Физичку групу тадашњег Филозофског факултета у Београду. Током рата, 1941-1945, није било наставе на Београдском универзитету, тако да је наставио школовање тек у новембру 1945. Дипломирао је Физику на Филозофском факултету септембра 1947. године.

Марта 1948. изабран је за асистента на ново-формираном Природно-математичком факултету у Београду. Од априла 1951. до јуна 1952. провео је у Институту за нуклеарне науке „Борис Кидрич” у Винчи, а потом се вратио на стару дужност асистента физике. Докторску дисертацију под насловом „Примена Pfaffove методе на неке проблеме теоријске физике” одбранио је на Прородно-математичком факултету у Београду, јануара 1956. године. Дисертацију је урадио под руководством проф. др. Татомира Анђелића. Дисертација се односила на проширење резултата др. Антона Билимовића из области аналитичке механике на неке проблеме теоријске физике.

Свој радни век је провео на Природно-математичком факултету, где је прошао пут од асистента до редовног професора. Од 1966. до 1977. године налазио се на дужности шефа Катедре физике Природно-математичког факултета, а после реорганизације факултета био је шеф Катедре теоријске физике у оквиру Одсека за физичке и метеоролошке науке. Више година је био председник Комисије за наставу и уџбенике Природно-математичког факултета.

Школске 1956/1957 године био је на специјалистичким студијама у Паризу на Le Collège de France код професора Рогера Натафа, где се бавио проблематиком љускастог модела језгра из области нуклеарне физике. Школску 1964/1965 годину проводи на студијском боравку у Берну у Институту за теоријску физику Бернског Универзитета код професора André Mercier, и у Паризу на Le Collège de France код професора André Lichnerowicz, где је радио на извесним проблемима класичне теорије поља.

Професор Мушицки је држао наставу из теоријске физике (механика и електродинамика), теоријске механике, класичне теоријске физике (статистичка физика и електродинамика), математичке физике (векторски и тензорски рачун), аналитичке механике са теоријом поља. Држао је и неколико специјалистичких курсева из теоријске физике на последипломским студијима на Катедри физике и на Катедри физичке хемије. Предавао је, такође, класичну теоријску физику на Филозофском факултету у Новом Саду и Природно-математичком факултету у Крагујевцу. У својој научној делатности професор Мушицки је учествовао у раду Математичког института САНУ, као и раду Института за физику.

Са супругом Умилном, рођеном Живановић (1921-2007), професорком математике и астрономије, у браку од преко 55 година имао је две кћери – Весну (1954), доктор математике, и Биљану (1955), доктор молекуларне биологије.

Професор Мушицки је отишао у пензију 30. септембра 1987. године. После одласка у пензију наставио је да истражује у својим областима и да објављује научне радове. Преминуо је у Београду 16. новембра 2018. године.

Научни рад[уреди | уреди извор]

Ђорђе Мушицки се највише бавио аналитичком механиком и класичном теоријом поља. Објавио је преко седамдесет научних радова у рецензираним часописима, који се могу сврстати у неколико група:

Pfaff - Билимовићев принцип; канонске трансформације; хомогени формализам; дегенерисани системи; генералисана механика; проширени Lagrange-ев формализам; теорема Emmy Noether; системи са променљивом масом; псеудо-конзервативни системи; нехолономни системи; љускасти модел језгра; аксиоматска физика; електродинамика; историја физике.

Књиге[уреди | уреди извор]

Професор Мушицки је своја предавања прво издао у виду ауторизованих скрипти у три свеске, а доцније у виду универзитетских уџбеника. Били су то први уџбеници теоријске физике на српском језику.

Теоријска физика, свеска I – Механика. Ауторизована скрипта. Студентска задруга ПМФ, Београд, 1959, 147 страна
Теоријска физика, свеска II – Статистичка физика. Ауторизована скрипта. Студентска задруга ПМФ, Београд, 1959, 136 страна
Теоријска физика, свеска III – Електродинамика. Ауторизована скрипта. Студентска задруга ПМФ, Београд, 1960, 187 страна
Увод у теоријску физику, том I – Механика и статистичка физика. Завод за издавање уџбеника, Београд, 1964, 304 страна
Увод у теоријску физику, том II – Електродинамика и теорија релативности. Завод за издавање уџбеника, Београд, 1965, 276 страна
Математичке основе теоријске физике, са збирком решених задатака (у сарадњи са Божидаром Милићем). Прво издање, Научна књига, Београд, 1975, 370 страна; Друго издање, ПМФ и Југословенски завод за продуктивност рада, Београд, 1984, 370 страна.
Увод у теоријску физику, том I – Теоријска механика. Друго прерађено и проширено издање. Издавачко-информативни центар студената, Београд, 1975, 360 страна; Треће издање. Научна књига, Београд, 1980, 360 страна; Четврто допуњено издање. Одсек за физичке и метеоролошке науке ПМФ, Београд, 1987, 423 страна.
Увод у теоријску физику, том II – Статистичка физика. Друго прерађено и проширено издање. Издавачко-информативни центар студената, Београд, 1975, 204 страна; Треће допуњено издање. Одсек за физичке и метеоролошке науке ПМФ, Београд, 1987, 247 страна.
Увод у теоријску физику, том III/1 – Електродинамика са теоријом релативности. Друго прерађено и проширено издање. Грађевинска књига, Београд, 1981, 428 страна; Треће исправљено издање. Одсек за физичке и метеоролошке науке ПМФ, Београд, 1987, 428 страна.
Увод у теоријску физику, том III/2 – Посебни део електродинамике. Друго прерађено и проширено издање. Одсек за физичке и метеоролошке науке ПМФ, Београд, 1987, 309 страна.