Архуска конвенција
Архуска конвенција је међународни споразум којим се утврђују права у вези са животном средином као поуздана основа за укључивање грађана у политике животне средине те се потврђују наше обавезе према будућим генерацијама.
Архуска конвенција[уреди | уреди извор]
Министри за животну средину европских земаља су 25. јуна 1998.године, у граду Архусу,[1] у Данској[2], потписали договор, Архуску конвенцију, која грађанима гарантује право на слободан приступ информацијама о животној средини. Он је ступио на снагу 30.октобра 2001. године. Договор је на IV конференцији Животна средина за Европу потписало 49 земаља.
Опште карактеристике[уреди | уреди извор]
Да би се становништво понашало у складу са планом одрживог развоја, потребно је да добије тачне информације о стању животне средине. То значи да сви имају право да знају какав ваздух удишу, какав квалитет воде и производа које купују, као и податке о свему осталом што утиче на њихов живот. Архуска конвенција се фокусира на интеракције између јавности и државних органа.
Садржај[уреди | уреди извор]
Архуска конвенција садржи три групе права:
- Право на информисаност – тачне информације о појавама и активностима које могу имати утицај на квалитет животне средине, здравље људи и животиња.
- Право да грађани учествују у доношењу одлука о животној средини.
- Приступ правосуђу у случају када су претходна два права повређена.
У одредбе Архуске конвенције уграђена су два међународна процеса:
- Процес изградње међународних правних норми у области заштите животне средине, које су од значаја за све државе света.
- Процес организовања регионалних активности и норми у области заштите животне средине.
Србија[уреди | уреди извор]
У Србији[3] се оснивају регионални центри који организују конференције о спровођењу одредбама Архуске конвенције у нашој земљи.
Документа која се односе на животну средину у Србији у складу су са међународним документима. Да би се људи владали у складу са законима, потребно је да их познају. Због тога је неопходно веће учешће средстава јавног информисања (штампа, телевизија, интернет и друго), што би омогућило да становништво сазна, измеђуу осталог како треба да се понаша у случајевима еколошких испада и других катастрофа, као што су појачано УВ зрачење, поплаве, суше, земљотреси, одлагање опасног отпада и отровних супстанци.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Aarhus.dk”. www.aarhus.dk (на језику: дански). Приступљено 23. 11. 2019.
- ^ Srbiji, Danska U. „O Danskoj”. Danska U Srbiji (на језику: српски). Приступљено 23. 11. 2019.
- ^ „Republika Srbija”. www.mfa.gov.rs. Архивирано из оригинала 30. 06. 2020. г. Приступљено 23. 11. 2019.