Ашур-убалит II
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Ашур-убалит II је био последњи краљ Новоасирске државе. Владао је од 612. до 605. године п. н. е.
Владавина[уреди | уреди извор]
Након Асурбанипалове смрти, Новоасирско краљевство слаби великом брзином. Резултат је слабљење асирске контроле над Вавилонијом на чије чело 626. године п. н. е. долази Набополасар. Након учвршћивања власти у Вавилонији, Набополасар креће у походе на асирске територије. У савезу са међанским владаром Кијаксаром, Набополасар у наредним годинама осваја све важније асирске градове укључујући и Ашур и Ниниву. Међутим, након пада Ниниве, Новоасирско краљевство још увек није било поражено. Асирац Ашур-Убалит прогласио се за новог асирског краља и наставио са пружањем отпора. Подршку му је пружао и египатски фараон Псаметих I. Поставио се за краља у Харану. Комбиноване снаге Међана и Вавилонаца поразиле су га око 605. године п. н. е. Асирско царство престало је да постоји. Наследило га је Нововавилонско царство.
Асирски краљеви[уреди | уреди извор]
| Средњоасирски период | ||
| Име краља | Владавина | Напомена |
|---|---|---|
| Ериба-Адад I | 1380–1353 | "син Ашур-бел-нишешуа" |
| Ашурубалит I | 1353–1318 | "син Ериба-адада" |
| Енлил-нирари | 1317–1308 | "син Ашур-убалита" |
| Арик-ден-или | 1307–1296 | "Син Енлил-нирарија" |
| Адад-нирари I | 1295–1264 | "син Арик-ден-илија" |
| Шалманасар I | 1263–1234 | "син Адад-нирарија" |
| Тукулти-Нинурта I | 1233–1197 | "син Шалманесера" |
| Ашур-надин-апли | 1196–1194 | |
| Ашур-нирари III | 1193–1188 | "син Ашур-надин-аплија" |
| Енлил-кудури-усур | 1187–1183 | "син Тукулти-Нинурте" |
| Нинурта-апал-Екур | 1182–1180 | "син Или-паде" |
| Почевши од Ашур-Дана I, датуми средње и доње хронологије се поклапају | ||
| Ашур-Дан I | 1179–1133 | "син Ашур-надин-аплуа" |
| Нинурта-тукулти-ашур | 1133 | "син Ашур-Дана" |
| Мутакил-Нуску | 1133 | |
| Ашур-реш-иши I | 1133–1115 | "син Мутакил-Нускуа" |
| Тиглат-Пилесар I | 1115–1076 | "син Ашур-реш-ишија" |
| Ашарид-апал-Екур | 1076–1074 | "син Тиглат-пилесера" |
| Ашур-бел-кала | 1074–1056 | "син Тиглат-пилесера" |
| Ериба-Адад II | 1056–1054 | "син Ашур-бел-кала" |
| Шамши-Адад IV | 1054–1050 | "син Тиглат-Пилесера" |
| Ашур-насир-пал I | 1050–1031 | "син Шамши-Адада" |
| Шалманасар II | 1031–1019 | "син Ашур-насир-пала" |
| Ашур-нирари IV | 1019–1013 | "син Шалманесера" |
| Ашур-раби II | 1013–972 | "син Ашур-насир-пала" |
| Ашур-реш-иши II | 972–967 | "син Ашур-рабија" |
| Тиглат-Пилесар II | 967–935 | "син Ашур-реш-ишија" |
| Ашур-Дан II | 935–912 | "син Тиглат-Пилесера" |
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Историја старог истока - Амели Курт, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2012. година