Гликокаликс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Слузави омотачи око бактерија.
1 – капсула, 2 – гликокаликс, 3 – биофилм.

Гликокаликс (слатки омотач) је заштитни омотач бактеријске и животињске ћелије који се састоји од полисахарида везаних за протеине спољашње површине ћелијске мембране градећи гликопротеине и гликолипиде. Под електронским микроскопом се види као сомотаст, маљав омотач приљубљен уз површину ћелије.

Улоге гликокаликса су да:

  • штити ћелијску мембрану од оштећења,
  • прима сигнале из околне средине,
  • успоставља комуникације између ћелија и др.