Давање (будизам)

С Википедије, слободне енциклопедије

Давање или дарежљивост (санскрт, пали: dāna) у будизму означава склоност давању, без очекивања противуслуге од онога коме се даје. У ужем смислу, значи даривање монаху неке од четири неопоходне ствари.[1]

Давање је прва тема у Будином систему поступног вежбања, прва од десет савршености, једно од седам драгоцености и први од три темеља за поступке који доносе добробит.[1]

Будино учење[уреди | уреди извор]

Монаси просјаци свирају у Ласи.

Када би људи знали, као што ја то знам, који је резултат давања и дељења са другима, они не би јели, а да не дају и другима, нити би допустили да им трунка себичности упрља ум и пусти корен у њему. Чак и да им је то последњи комад, последњи залогај, не би јели а да не деле, ако би било неког да прими њихов дар. Али пошто људи не знају, као што ја то знам, који је резултат давања и дељења са другима, они једу, а не деле. Себичност им прља ум и пушта корен у њему.[2]

— Буда

Када племенита следбеница некоме дарује храну, она му тиме дарује четири ствари. Даје му живот, здравље, задовољство и снагу. Дајући живот и сама добија живот, било међу боговима, било међу људима. Дајући здравље и сама добија здравље, било међу боговима, било међу људима. Дајући задовољство и сама добија задовољство, било међу боговима, било међу људима. Дајући снагу и сама добија снагу, било међу боговима, било међу људима.[3]

— Буда

Монаси, постоје три прилике за стицање заслуга. Које три? Прву прилику за стицање заслуга представља дарежљивост, другу прилику врлина, а трећу медитација.[4]

— Буда

Према Будином учењу, понашање које доноси најмање заслуге је пуко давање материјалних добара, док је највећа благодет победити своје слабости, подаривши мир, највећи могући дар, свим другим бићима.[5]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Rečnik | Srednji put
  2. ^ Kovačević 2014, стр. 153.
  3. ^ „Govor Supavasi”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 08. 09. 2015. 
  4. ^ Kovačević 2014, стр. 152.
  5. ^ Kovačević 2014, стр. 140.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.