Пређи на садржај

Делфске максиме

С Википедије, слободне енциклопедије

Делфске максиме су скуп максима уписаних на Аполонов храм у Делфима.

Првобитно се за њих говорило да су их дале Питије у Делфима и стога су се приписивали Аполону [1] Доксограф из 3. века Диоген Лаертије приписао их је седам грчких мудраца[2] као и научник из 5. века Стобеј.[3] Савремени научници, међутим, сматрају да је њихово оригинално ауторство неизвесно и да су „највероватније биле популарне пословице, које су се касније приписивале одређеним мудрацима“,[4] римски педагог Квинтилијан је тврдио да ученици требају често да копирају максиме како би побољшали своје морално језгро.[5] Можда најпознатија од ових максима је „Познај себе“, која је била прва од три максиме уклесане изнад улаза у Аполонов храм у Делфима.

Специфичан редослед и формулација сваке максиме варира између различитих верзија (и превода) текста. Не појављују се све максиме у свим верзијама.

Аполоново светилиште Делфима, рад Алберта Турнера

Три максиме су исписане на стубу у пронаосу (предворју) Аполоновог храма у Делфима:[6][7]

Три главне делфијске максиме
Број грчки српски
001 Γνῶθι σεαυτόν Познај себе
002 Μηδὲν ἄγαν Ничег превише
003 Ἐγγύα πάρα δ' Ἄτα Сигурност води пропасти

Сократов ученик, Ксенофонт, у својим Меморабилијима описао је Сократову употребу максиме упознај себе као организациону тему за његов дијалог са Еутидемом. У овом дијалогу Сократ истиче да је познавање себе почетна тачка за све добре ствари, а непознавање себе је почетна тачка заблуде, али чак ни са ове полазне тачке човек не може бити сигуран да зна шта је добро, а шта лоше.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Temenos Theon – The Delphic Maxims
  2. ^ Diogenes Laertius, Lives of Eminent Philosophers Book IX Chapter 11 section 71 http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0258%3Abook%3D9%3Achapter%3D11
  3. ^ Leslie Kurke, Aesopic Conversations: Popular Tradition, Cultural Dialogue, and the Invention of Greek Prose, Princeton University Press, 2010, p. 109.
  4. ^ H. Parke and D. Wormell, The Delphic Oracle, (Basil Blackwell, 1956), vol. 1, p. 389.
  5. ^ Teacher of the Nations: Ancient Educational Traditions and Paul’s Argument in 1 Corinthians 1-4, Devin L. White, (Walter de Gruyter GmbH & Co KG), ISBN 978-3-11-053955-4, page 83
  6. ^ Plato Charmides 165
  7. ^ Allyson Szabo Longing For Wisdom: The Message Of The Maxims (2008) ISBN 1438239769 p8
  8. ^ Xenophon describes Socrates use of 'Know Thyself' in Memorabilia 4.2.24 <http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0208:book%3D4:chapter%3D2:section%3D24>

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]