Кафана Кичево
| Кафана Кичево | |
_-_Kafana_Ki%C4%8Devo,_1925.jpg) | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Каменичка улица или угао Црногорске и Карађорђеве |
| Статус | срушена |
| Саграђена | прва половина 19. века |
| Срушена | 1933. |
| Број спратова | један спрат |
Кафана Кичево, која је носила и име Гостионица Кичево или Хотел Кичево била је једна од познатијих кафана у старом Београду. Налазила се у Београду, у Црногорској улици бр. 14. Саграђена је у првоj половини ХIХ века, а 1933. године је срушена.[1] Кафана је било место бројних туча па је тако позната и као Крвава кафана[2]. Кафана је имала и пекарницу, власт устабаше Димчета, који је био председник фурунџијског еснафа.[3] Кафана је срушена 1933. због градње Александровог моста.
О кафани[уреди | уреди извор]
Подаци о настанку кафане нису познати. Једини података који се зна, везан за кафану је да је најстарији познати власник Кичева био јужњак Димче старешина пекарског заната. Он је водио кафану 1880-их година, док је 1920-их кафану држао Радован М. Лојаничић. Одмах поред кафане налазила се ћевабџиница и пекара. Кафана Кичево је временом мењала своје титуле, била је и хотел, и гостионица... У једном периоду кафану су долазили лађари и обалски радници, па су туче биле честе и било је и крви, па су је многи звали и Крвава кафана. Кафана је срушена 1933. године да би се изградио Мост краља Александра. Приликом рушења пронађено је доста новчаница, ножева и људске кости.[4] Један новинар Политике је рекао да скоро да нема Београђанина који није познавао кафаницу Кичево, која је имала накривљени кров и оријентални изглед. [1]
Архитектура[уреди | уреди извор]
Грађевина и плац на коме се налазила кафана Кичево су неправилног облика. Зграда је имала приземље и спрат који је ишао целом дужином фасаде. Кров је био направљен у оријенталном стилу. Главна фасада је била у Карађорђевој улици, а ту је био и улаз у кафану. Један прозор је био на приземљу, а два на спрату, испод којих је стајао назив фирме. У приземљу је била гостионица, а на спрату су биле собе за издавање. Кафана је једно време била хотел. [5]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Кафана Кичево на старој фотографији -
Кафану Кичево на фресци нацртао је и Младен Јосић 1932. (Народни музеј у Београду) -
Зумирано
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Белингер, Борис; Мијатовић, Бошко (2015). Илустрована историја београддских кафана - Од Турског хана до Аеро клуба. Београд: Архипелаг. стр. 165.
- ^ „Beogradske priče: Bircuz Kičevo i noćne tuče”. novosti.rs. Приступљено 15. 9. 2021.
- ^ Голубовић, Видоје (2019). Механе и кафане старог Београда. Лагуна. стр. 206—207. ISBN 9788652132485.
- ^ „Beogradske priče: Bircuz Kičevo i noćne tuče”. Novosti. Приступљено 15. 9. 2021.
- ^ Ђурић-Замало, Дивна (1988). Хотели и кафане ХIХ века у Београду. Београд: Музеј града Београда. стр. 129-130.