Корисник:Драган1964
 | Добро дошли на Википедију на српском језику! Слободно се представите на овој страници и напишите имена чланака које сте израдили или намеравате да израдите. Ова порука је само савет, па је можете избрисати ако то желите. |
[[
]] [1][2]== ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ МИЛАНОВ (1899 -1947) глумац, редитељ и вокални солиста ==
Предраг Марковић Миланов рођен је у Модричи 20. децембра 1899. године. Основну школу завршио је у родном мјесту, након чега је у Сарајеву завршио Реалку, а потом се уписао у Техничку школу. Због јавног изношења негативног мишљења о Аустроугарској Монархији 1917. године искључен је из школе. Исте године прикључио се Радничком позоришту у Сарајеву, гдје је дебитовао улогом Бранка у Трифковићевој Избирачици. У овом позоришту играо је бројне насловне улоге: Арпагона у Молијеровом Тврдици, Миту Крадића у Сеоској лоли, Поткољесина у Женидби и Начелника у Ревизору. Од 1919. године постаје члан Босанско - Херцеговачког путујућег позоришта, које је своје представе изводило у Мостару, Стоцу и Дубровнику. Када је у Сарајеву основано Народно позориште 1921. године постаје његовим чланом. У овом позоришту одиграо је неколико веома запажених улога: Флерана у Молијеровом Уображеном болеснику, Бријача у Чеховљевој Соби број 6, Другог писара у представи Дани нашег живота. Поткрај 1921. године уписује се на Глумачку школу у Загребу која је дјеловала под вођством чувеног Јурија Озаровског. Преласком у Загреб постаје чланом Драме Хрватског народног казалишта гдје већ 1922. године добија споредне улоге у неколико представа. Како би га позоришна публика разликовала од тада већ познатог глумца ХНК Михајла Марковића, Предраг ће од 1923. године наступати под умјетничким именом Миланов. Само до 1932. године када је славио 15 година глумачког стажа одиграо је преко 200 улога. Исте године са групом младих глумаца оснива Драмски студио у Загребу, гдје режира Цанкареву драму Краљ на Бетајнови, а затим и потресно дјело Чирикова Жидови у коме се обрађују актуелни догађаји у Њемачкој.
Филм[уреди | уреди извор]
Упоредо са наступима у позоришту, Предраг Миланов је одиграо и неколико насловних улога на филму. Из тог периода сачувана су два краткометражна филма Школе здравља: Зашто цијепимо дјецу и Грешнице. Своје глумачко умијеће потврдио је и у првом поратном југословенском филму Славица са веома запаженом улогом Жупника.
Севдалинка[уреди | уреди извор]
Предраг Миланов био је велики заљубљеник у босанску севдалинку коју је изводио на посебан начин, тзв. варошким стилом како је то својевремено запазио истакнути етномузиколог и композитор Владо Милошевић. Севдалинке је изводио у бројним емисијама Радио Загреба, кабареима, а неколико њих је и снимио. Хаџина Фата
Одлазак у САД 1937[уреди | уреди извор]
Тридесетих година Предраг ће упознати Зинку Кунц, удану Вилфан, тада већ познату оперску пјевачицу са запаженим наступима у Љубљани и Загребу. Они ће се вјенчати 1937. године након чега одлазе у САД, гдје је Зинка добила ангажман у чувеној њујоршкој опери Метрополитан. Са његовим умјетничким презименом Миланов, Зинка ће у Америци стећи свјетску славу. У њеном умјетничком успону улога Предрага Миланова је неупитна, што је и сама Зинка више пута истицала у бројним интервјуима у југословенској и америчкој штампи. Супружници Миланов били су веома активни у прикупљању помоћи за пострадале Југословене у Другом свјетском рату, а од 1943. године и велики промотори НОБ.
Повратак у Југославију 1945[уреди | уреди извор]
Поткрај 1945. године Предраг се враћа у Загреб, а Зинка остаје у Америци, гдје ће већ наредне године стећи држављанство САД. Предраг је у почетку ангажован као аниматор за културу у Загребу, а потом се враћа у ХНК, гдје је већ 1946 одиграо неколико представа.
Одлазак у Сарајево[уреди | уреди извор]
Поткрај 1946. године Предраг Миланов одлази у Народно позориште у Сарајево гдје ће режирати неколико представа. Према званичном извјештају, умро је од срчане астме 27. јуна 1947. године, а сахрањен на загребачком Мирогоју 1.. јула 1947. године.
[3]=== ГЛАВНЕ УЛОГЕ У ХНК ЗАГРЕБ ===
Јуре Кучић, Вучјак, Мирослав Крлежа, 1923
Мелхиор, Прољеће се буди, Ведекинд, 1924
Џек, Виноград господњи, 1924
Мишић, Кир Јања, Јован Стерија Поповић, 1924
Орсино, На три краља, Шекспир, 1924
Роберт, Школа за кокоте, 1924
Хајдук, Божји човјек, 1924
Миронов, Дани живота, 1925
Сава Савић, Протекција, 1927
Перица Сладовић, Шпањолска муха, 1927
Човјек с ногом, Пут око света, 1928
Радојица, 3:1, 1929
Абрам, Квадратура круга, 1930
Тротер, Свршетак пута, 1930
Женскар, Врзино коло, 1931
Поп Спира, Поп Ћира и поп Спира, 1932
Арган, Умишљени болесник, 1933
Подкољесин, Женидба, 1934
Горник, За добро народа, 1934
Лазић, Ујеж, 1935
Савјетник, Господско дијете, 1935
Ујка Благоје, Др, 1936
Адвокат, Срба, 1936
Тобија, На три краља, 1939
- ^ Јосип Лешић, Позоришни живот Сарајева (1878 - 1918), Свјетлост Сарајево, 1973
- ^ Лешић Јосип, Народно позориште Сарајево 1921 -1971, 334-335
- ^ Лични досије Предрага Миланова, Архив ХАЗУ, Загреб