Корисник:ЦАСПЕР/песак

Национални парк Манú (шп.: Парqуе Национал Манú) је национални парк и резерват биосфере на граници перуанских регија Мадре де Диос и Цусцо. Парк површине 15.328 км², највећи у Перуу, је основан 1977. године како би се заштитила његова јединствена биоразноликост, која је опстала захваљујући његовој нарочитој неприступачности. До ње и дан данас не води ниједан пут, а околних 2.570 км² прелазног подручја и још 914 км² је укључено у тзв. "културну зону", која је такође донекле заштићена, те укупна површина заштићеног подручја износи 18.811 км². У парку се у спратовима надовезују различити екосистеми, од 150 м надморске висине гдје се налази тропска кишна шума невиђеног богатства биљака и животиња, до 4.200 метара прекривених перуанским yунга (ајмарски за "топла земља") шумама. Због тога је Национални парк Хуасцарáн уписан на УНЕСЦО-ов попис места светске баштине у Америкама 1987. године.

Одлике

Национални парк Ману прекрива цео слив реке Ману, од њених притока који извиру високо на Андама до њеног ушћа у реку Мадре де Диос. Тако је узводни пут реком једини пут у парк, који надгледају чувари парка, док пут Куско-Шинтуја пролази уз његову јужну границу.

Вегетација парка је разнолика с више од 20.000 врста (само у посљедњих 10 година откривено је 1147 до тада непознатих биљака), од којих је најзаступљенија тропска кишна шума (40%), у којој расте чак 18 врста фикуса; те мочварна шума, језера, шума ириартеа палми и горска шума. У тим екосистемима живи преко 850 врста птица (и велики број ендема које живе у три ендемска подручја) и око 200 врста сисаваца (укључујући 13 врста мајмуна (као што су угрожени Голдијев мармозет (Цаллимицо гоелдии), сиви вунасти мајмун (Лаготхриx цана) и перуански мајмун-паук (Ателес цхамек) преко 100 врста шишмиша), 12 врста рептила, 77 врста водоземаца, те 210 врста риба и преко 2.500 врста инсеката.

Од ретких животиња присутне су: медвед наочар, јагуар, дивовска видра, тајра, андска планинска мачка (Леопардус јацобита), кајман, дивовски мравојед (Мyрмецопхага тридацтyла), јужноамерички тапир (Тапирус террестрис), перувански гуемал (Хиппоцамелус антисенсис), краткоуха лисица (Ателоцyнус мицротис), мочварни јелен (Тапирус террестрис) и др.

Једина трајна насеља су заједнице амазонских номадских племена док се на његовим крајевима налази неколико центара који имају више улога: туризам, лов и сеча дрвећа. Унутар граница парка се налази и значајно биолошко станиште Кочу Качу коју води славни еколог са Универзитета Дуке, Џон Терборг.