Корисник:Дјорде милиц
АЛЕКСАНДРОВАЧКА ЖУПА[уреди | уреди извор]
Жупа је реч словенског порекла која означава неку административну област, обично скупину села, којом управља жупан. Временом, значење термина жупа је еволуирало те данас овај појам у српском језику означава регију која се одликује благом микроклимом, заштићено подручје до кога зими не продиру мраз, хладни ветрови и снежни облаци. У Србији је данас свакако најпознатија Жупа александровачка, или само “Жупа”, историјска винска област Србије која вековима чува континуитет српског винарства.
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ[уреди | уреди извор]
Жупа се налази у централној Србији, 230км удаљена од Београда. Окружена је планинама Копаоник (2017 м), Жељин (1785 м), Гоч (1123 м) и Јастребац (1494 м). Читава котлина се може поделити на Горњу и Доњу Жупу, при чему Доња Жупа представља виногорје са непрегледним пољима винограда. Жупско виногорје припада рејону Три Мораве, обзиром да се све реке које протичу кроз Жупу александровачку уливају у Западну Мораву.
КЛИМА I ЗЕМЉИШТЕ[уреди | уреди извор]
Климатски, регија Жупе александровачке припада појасу са умереном континенталном климом са одликама медитеранске климе. Зиме су благе, са мало снега, док температуре ретко падају испод -10 степени Целзијуса. Зато и не чуди што се у овом крају становништво већ вековима бави виноградарством. Најсушнији период године је од априла до јуна, док су јесени сунчане и суве, што нарочито погодује позним сортама попут прокупца. Зато не изненађује што у Жупи могу да успевају и типично медитеранске културе као што су смокве и бадеми. Обзиром да се највећи део винограда налази у Доњој Жупи, земљиште на ком се налазе у највећој мери чине алувијални наноси на дну котлине и седименти по падинама брда. Педолошки, преовлађују гајњача, црница и више типова подзоластог тла.
ИСТОРИЈА[уреди | уреди извор]
Материјални трагови указују да је вино чинило важан елемент свакодневног живота у Жупи још у време Римљана. Међутим, први писани подаци о Жупи и њеним виноградима потичу из XII века. Тада је Велики Жупан Стефан Немања, оснивач средњовековне српске државе, поклонио манастиру Студеници неколико села у Жупи (Кожетин, Поповац, Ракља,Велика Крушевица) са подрумима, при чему су сва та села имала обавезу да манастир снабдевају потребним количинама вина. Све то је записано у Студеничкој повељи из 1196. године. У 19.веку је село Кожетин прерасло у варош Александровац која убрзо стиче репутацију једног од главних центара за снабдевање вином читавог Балкана. У Београду су постојале специјализоване радње за продају жупског вина. Филоксера је у Жупу стигла 1882. године и за 4 године је успела да опустоши тамошње винограде. На срећу, Србија је 1891. године у Александровцу основала Државни лозно-воћни расадник чиме је омогућена обнова жупског виногорја новим засадима на отпорним подлогама. Почетком двадесетог века, поједине винарске породице из Жупе су поседовале капацитете подрума и преко милион литара. Вино и грожђе су били главни извор прихода за бројне породице у Жупи. Међутим, ратови у XX веку су зауставили развој винарства у Жупи. А после Другог светског рата, локална задруга је национализована; закон није дозвољавао винарима да производе вино за продају већ само да грожђе из винограда предају индустријским винаријама које су саме диктирале откупне цене. Почетком 21. века, издвојила се група винских пионира Жупе који су решили да својим радом у виноградима и подрумима врате некадашњу славу Жупе. А да уложени труд није узалудан, показују и награде на светским такмичењима која су вина из Жупе поново почела добијати.
СОРТЕ[уреди | уреди извор]
Жупа је права мала винска оаза у којој су сачуване аутентичне српске сорте грожђа прокупац и тамјаника, а уз њих се такође могу наћи у виноградима и интернационалне сорте као што су рајнски ризлинг, каберне совињон, мерло, шардоне. Име Жупе је понео и жупски бојадисер, сорта бојадисера настала укрштањем сорти аликант буше и гаме црни. Такође, на малим историјским парцелама се могу наћи старе аутохтоне сорте које су све посађене заједно у винограду на исти начин као што је то било уобичајено у прошлости широм Медитерана. I на таквим парцелама се могу наћи сорте као што су дренак, трњак, ркацители, жилавка, итд. I баш као што је традиција у читавом појасу Медитерана, типични узгојни облик лозе у Жупи је од давнина био жупски кондир, који се показао и као најподеснији за сорту прокупац обзиром да јој је потребно доста сунца током целог дана. У локалном дијалекту, такви чокоти се називају “гиџе” и није ретко на појединим парцелама пронаћи винограде са гиџама старим између 50 и 120 година. стари виноград прокупца у власништву винарије Будимир
ЖУПСКЕ ПОЉАНЕ[уреди | уреди извор]
У Жупи се још увек могу пронаћи јединствена сезонска виноградарско-винарска насеља звана пољане. Пољане су градили власници винограда из села Горње Жупе како би могли у њима боравити у периоду радова у винограду. Пољане су настале још у средњем веку, мада данашње пољане потичу највећим делом са краја 19. и почетка 20. века. Архитектонски, то су виноградарска насеља збијеног типа са уским сокацима и малим централним тргом. Вински подруми су саграђени од блата, камена, непечене цигле, а у ређим случајевима и од дрвета. Пољане са свих страна окружују град Александровац који представља центар жупског виногорја. До данас су сачуване 24 пољане, а најпознатије су пољане Лукаревина, Крушевица (чије постојање се везује још за период цара Лазара (XIV век)), Јежевица, Ботуњска, итд…
МУЗЕЈ ВИНАРСТВА I ВИНОГРАДАРСТВА[уреди | уреди извор]
Музеј винарства и виноградарства је основан 2000. године и налази се у Александровцу, у некадашњем винском подруму Пољопривредне школе саграђеном 1924. године у провансалском стилу. Музеј поседује богату збирку која приказује историју и винску традицију Жупе.
ВИНСКИ ПУТ[уреди | уреди извор]
Према историјским и археолошким изворима у Жупи се на трагу вина живи већ више од 3000 година. Жупа заузима значајно место у вековној традицији српског виноградарства и винарства. У писаним документима први пут се помиње још 1196. године, у Студеничкој повељи, где стоји записано да је жупан Стефан Немања манастиру Студеници даровао виноградарска села у Жупи. Винска историја Некада су и три највећа српска манастира Хиландар, Студеница и Жича, кроз читав средњи век имали своје винограде и подруме вина у Жупи. Славни српски кнез Лазар имао је у Жупи своје подруме у пољани Крушевица. Жупа- српска шампања, како ју је 1904. године, назвао француски конзул Деко, налази се у котлини између Копаоника, Жељина, Гоча и Јастрепца. Кажу да је клима у Жупи иста као клима у француској области Бордо. Окосницу развоја виноградарства и винарства од шездесетих година XX века чинили су Вино Жупа из Александровца, основана 1956. године уједињењем 9 земљорадничких задруга и Рубин из Крушевца, основан 1955. године. Вино је у Жупи вековима било знак моћи, богатства, власти, али и извор опстанка. Пили су га келтски ратници, римски легионари, византијски стратези, српски жупани и цареви, епископи и архиепископи, турски бегови. Виноградарство и винарство данас Жупа је данас позната по виноградима и вредним виноградарима који проносе славу овог краја јер су географски, климатски и педолошки услови сигурно међу најбољима у Србији за гајење винове лозе. Александровац својим географским положајем господари брежуљцима и отвара поглед на винограде Жупе и пропланке Копаоника. Жупско виногорје се налази у западном делу Србије у сливу Западне Мораве и њених притока. Виногради у Жупи су распрострањени на око 2.500 хектара, од чега је 50 хектара подигнуто у задње две године. Александровац и околина гаје тамјанику и прокупац, најстарије аутентичне сорте грожђа у Србији. Прокупац, звани и рскавац је сорта стара око 1000 година, а тамјаника, мускатна сорта пореклом из Француске, која се у Србији гаји преко 500 година. Још се гаје и жупски бојадисер, смедеревка, совињон, семијон, жупљанка, неопланта, шардоне и италијански ризлинг. Пут вина Жупа, престоница лозе и вина, традиционални предео српског виноградарства и винарства. Читава Жупа је права домаћинска кућа. Данас ту традицију обнавља педесетак произвођача ових и других вина, који своја вина износе на фестивал који се одвија током бербе. Током три дана фестивала из фонтане на градском тргу, непрестано тече младо вино из жупских подрума. Манастирска вина можете дегустирати и у оближњем манастиру Љубостиња, што је посебан доживљај. шта јести? У свим ресторанима се служе специјалитети националне кухиње и чувена жупска вина. Уз кајмак и бели сир са овог подручја треба пити локално вино жупљанку, уз које добро иде и гибаница. Уз неизбежну јагњетину са овог подручја, можете пробати пунија бела вина, али и снажна црвена вина типа прокупац или вранац. Ова вина добро иду и уз сарму од киселог купуса, уз коју се може пити и италијански ризлинг. Са мусаком од кромпира се добро слаже традиционално вино из овог краја тамњаник. шта видети? Туристичку понуду Александровца, употпуњује и близина Копаоника и Врњачке бање, два позната туристичка центра Србије. Остаци манастира Дренча из XIV века, манастир Руденице с почетка XV века и остаци средњевековног жупског града Козника, обогаћују могућности винског пута и винског туризма. На чувеној Жупској берби, највинскијој и најстаријој винској манифестацији у Србији, излажу се најбоља жупскавина а жупски виноградари се ките новим одличјима. За ову манифестацију се прави винска улица и јединствена фонтана вина из које се током три дана бесплатно служи вино. Жупљани у шали знају да кажу да винску улицу имају једном годишње, а винске уличаре стално. Обилазак пољана, што је назив за сезонска виноградарска насеља у Жупи која су у прошлости била привремена станишта виноградара из удаљених планинских села који су у Жупи имали своје винограде, може бити веома интересантан.