Корисник:Дјорде милиц/песак

Пут вина Александровац

Према историјским и археолошким изворима у Жупи се на трагу вина живи већ више од 3000 година. Жупа заузима значајно место у вековној традицији српског виноградарства и винарства. У писаним документима први пут се помиње још 1196. године, у Студеничкој повељи, где стоји записано да је жупан Стефан Немања манастиру Студеници даровао виноградарска села у Жупи.

Винска историја Некада су и три највећа српска манастира Хиландар, Студеница и Жича, кроз читав средњи век имали своје винограде и подруме вина у Жупи. Славни српски кнез Лазар имао је у Жупи своје подруме у пољани Крушевица. Жупа- српска шампања, како ју је 1904. године, назвао француски конзул Деко, налази се у котлини између Копаоника, Жељина, Гоча и Јастрепца. Кажу да је клима у Жупи иста као клима у француској области Бордо. Окосницу развоја виноградарства и винарства од шездесетих година XX века чинили су Вино Жупа из Александровца, основана 1956. године уједињењем 9 земљорадничких задруга и Рубин из Крушевца, основан 1955. године. Вино је у Жупи вековима било знак моћи, богатства, власти, али и извор опстанка. Пили су га келтски ратници, римски легионари, византијски стратези, српски жупани и цареви, епископи и архиепископи, турски бегови. Виноградарство и винарство данас Жупа је данас позната по виноградима и вредним виноградарима који проносе славу овог краја јер су географски, климатски и педолошки услови сигурно међу најбољима у Србији за гајење винове лозе. Александровац својим географским положајем господари брежуљцима и отвара поглед на винограде Жупе и пропланке Копаоника. Жупско виногорје се налази у западном делу Србије у сливу Западне Мораве и њених притока. Виногради у Жупи су распрострањени на око 2.500 хектара, од чега је 50 хектара подигнуто у задње две године. Александровац и околина гаје тамјанику и прокупац, најстарије аутентичне сорте грожђа у Србији. Прокупац, звани и рскавац је сорта стара око 1000 година, а тамјаника, мускатна сорта пореклом из Француске, која се у Србији гаји преко 500 година. Још се гаје и жупски бојадисер, смедеревка, совињон, семијон, жупљанка, неопланта, шардоне и италијански ризлинг. Пут вина Жупа, престоница лозе и вина, традиционални предео српског виноградарства и винарства. Читава Жупа је права домаћинска кућа. Данас ту традицију обнавља педесетак произвођача ових и других вина, који своја вина износе на фестивал који се одвија током бербе. Током три дана фестивала из фонтане на градском тргу, непрестано тече младо вино из жупских подрума. Манастирска вина можете дегустирати и у оближњем манастиру Љубостиња, што је посебан доживљај. шта јести? У свим ресторанима се служе специјалитети националне кухиње и чувена жупска вина. Уз кајмак и бели сир са овог подручја треба пити локално вино жупљанку, уз које добро иде и гибаница. Уз неизбежну јагњетину са овог подручја, можете пробати пунија бела вина, али и снажна црвена вина типа прокупац или вранац. Ова вина добро иду и уз сарму од киселог купуса, уз коју се може пити и италијански ризлинг. Са мусаком од кромпира се добро слаже традиционално вино из овог краја тамњаник. шта видети? Туристичку понуду Александровца, употпуњује и близина Копаоника и Врњачке бање, два позната туристичка центра Србије. Остаци манастира Дренча из XIV века, манастир Руденице с почетка XV века и остаци средњевековног жупског града Козника, обогаћују могућности винског пута и винског туризма. На чувеној Жупској берби, највинскијој и најстаријој винској манифестацији у Србији, излажу се најбоља жупскавина а жупски виноградари се ките новим одличјима. За ову манифестацију се прави винска улица и јединствена фонтана вина из које се током три дана бесплатно служи вино. Жупљани у шали знају да кажу да винску улицу имају једном годишње, а винске уличаре стално. Обилазак пољана, што је назив за сезонска виноградарска насеља у Жупи која су у прошлости била привремена станишта виноградара из удаљених планинских села који су у Жупи имали своје винограде, може бити веома интересантан.