Корисник:Дуња Грубор IV-1/песак
Роман "Моја генијална пријатељица" (италијански Л’амица гениале) је прва књига "наполитанске тетралогије" коју је написала Елена Феранте.
О књизи[уреди | уреди извор]
Прва књига нас уводи у једну од највећих прича написаних у овом веку. Радња се дешава у предграђу Напуља крајем педесетих година XX века. Књига описује детињставо и одрастање две девојчице, Лиле и Елене, у животним условима које одликује сиромаштво. Девојчице су различите: једна је мрачна и непоколебљива, а друга блага и потчињена. Али из жеље да буду боља једна од друге и њиховог сталног надметања, радја се нераскидиво пријатељство. Из тог пријатељства се развија бујна машта која их води и одредјује њихове животе. Књига је написана у првом лицу и причу о свом детињству нам прича Елена у својим позним годинама.
Наполитанска тетралогија[уреди | уреди извор]
Наполитанска тетралогија[1] се састоји из четири романа:
- Први роман "Моја генијална пријатељица" је објављен 2011.године
- Годину дана касније је објављен други роман "Прича о новом презимену"
- затим 2013.године трећи део "Прича о ономе који бежи и ономе који остаје"
- на крају 2014.године је објављен четврти роман "Прича о изгубљеној девојчици"
Сва четири романа прате животе две другарице, од детињства до старости кроз разне животне и друштвене догадјаје у Италији и Европи.
О писцу[уреди | уреди извор]
Не може се тачно рећи ко је Елена Феранте[2], особа коју светски књижевни критичари сматрају најзначајнијим савременим италијанским писцем. Да ли је реч о списатељици, писцу или групи аутора, тешко је рећи, будући да је идентитет сакривен. Тако да је све што се зна о писцу засновано на претпоставкама извученим из њених дела.
Остале занимљивости[уреди | уреди извор]
По роману "Моја генијална пријатељица" снимљена је и мини-серија (Мy бриллиант фриенд на енглеском), која је постигла изузетну гледаност, па се очекује да ће и остали романи из тетралогије бити екранизовани.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Напуљска тетралогија”. боока.рс. Приступљено 17. 4. 2021.
- ^ „Елена Феранте”. Елена Феранте. Приступљено 17. 4. 2021.