Корисник:Гологлава

TRNAVCI - SELO U ZUPI ALEKSANDROVACKOJ [уреди]

Село Трнавци налази се на крајњем ободу доње Зупе или виноградарске Зупе.Село је лоцирано на благо нагнутој страни северне експозиције брдовитог масива-Трнавацке цуке.Од главне комуникације пута Александровац-Крусевац удаљено је 5 километара. Центар села је оформљен на 305 метара надморске висине код данасњег дома културе. Центар села је усорен и делује као царсијица.Резултат таквог изгледа села је настојање местана Трнаваца да овом селу стекну статус варосице, сто су цинили представкама у Књазевини Србији јос 1879. године, а 1896. године, донели и урбанистицки план за развој варосице Трнавци. Интересантно је да је село Трнавци добило директну аутобуску везу са Београдом јос 1957.године, знатно раније него Александровац. Поврсина атара села Трнавциизноси 8,55 км2,тако да је просецна густина насељености 89 становника по квадратном километру. У селу постоје засеоци као например:Катици,Брдјани Будзак, Пљастак и Савковици.Куце су лоциране кроз центар села, дуз дуге сеоске комуникације према Трнавацкој цуки и уз Трнавацку реку. У геолоском смислу атар села Трнавциима врло разнолик састав.Представљен је котлином која је аливијална раван Трнавацке реке и косом која се заврсава масивом Трнавацке цуке (600 метара надморска висина).Масив Трнавацке цуке изградјен је у основи од кристалних скриљаца, гнајса и флисних песцара, а дно од глине лапорца и песка. Клима Зупе се према факторимакоји је цине, мозе поделити на климу доње Зупе, која има умерено-континентално поднебље са елементима субумерене и микротермалне климе и климу горње Зупе,која припада умерено-континенталној, која је несто измењена због близине облизњих планинских масива: Копаоника, Зељина и Гоца, на којима она прелази у планинску климу. Трнавци се налази у доњој Зупи на јузном ободу брдовитог венца који одваја Зупу од долине Расине у њеном средњем и доњем току.Масиви Трнавацке цуке и Јелењака утицу и условљавају, једну специфицност климе поменуте територије.У народу је позната као "зупна клима", која влада у котлини, а карактерисе се дугим и топлим летима са благим прелазом у дугу и топлу јесен и зимом која је несто блаза од зима суседних котлинских места, на пример Крусевацке котлине.Овде је уоцен један климатски феномен познат под називом "бела мрља", одсуство магле и углавном перманентно ведро небо над Зупом, сто је јос само карактеристика Сувог Рудиста на Копаонику и Вогела у Словенији.Та околност да је у Зупи врло мало магле определила је планере да у долини Трнавацке реке запланирају писту будуцег аеродрома "Копаоник".Овај подухват јос није реализован.

ОСНОВНА СКОЛА У ТРНАВЦИМА

Једна од најстаријих скола у Зупи, саградјена је у Трнавцима 1864 године.Радила је пуних 116 година, где је тада 1980 године, срусена и на истом месту изградјена нова основна скола. Од 1876. до 1878. године, скола је била претворена у војну болницу, где су лецени рањеници Козницког батаљона који су се борили против Турака на Јанковој Клисури, Самокову, Курсумлији и другим местима Зупе и Топлице, Сибници, ДЗепници, Цуцалама и другим местима Топлице. После битака на поменутим ратистима и после ослободјења Зупе, ова скола је наставила са радом све до данасњих дана. Основна скола у Трнавцима је 1951. године прерасла у осмогодисњу сколу, а 1. септембра 1956. године постаје сестогодисња основна скола, као матицна скола за села Љубинце,Сљивово, Доброљупце и Пањевац. Основна цетвороразредна скола, постала је поново 1. септембра 1964.године као истурено одељење централне основне сколе у Доњем Злегињу.Стара сколска зграда иако лепа и музејски заслузна за толике генерације овога краја, које су кроз њу пролазиле, морала је због своје дотрајалости, после 116 година постојања, да буде порусена. На њено месту никла је нова модерна, савремена и лепа сколска зграда (1980.год.), коју су местани овог села изградили у рекордном року за само неколико месеци.

Уредјује: Дусан Станиц